Biznismen Milan Beko je sredinom januara pozvan da svedoči na ponovljenom suđenju Aleksandru Zdravkoviću, optuženom da je pokušao da ga ubije u novembru 2014. godine ispred njegove kuće na Senjaku. Pored Beka, koji je i ranije saslušavan u svojstvu oštećenog, sud bi trebalo da ispita i veštaka.
Beko je na prvom saslušanju rekao da bi Zdravković mogao da bude napadač koji je pucao na njega, ali to nije mogao da tvrdi sa sigurnošću. Zdravković je optužen kao neposredni izvršilac pokušaja ubistva Beka, zajedno sa jednim N. N. licem. On je na početku ponovljenog suđenja ponovo negirao te optužbe pred Višim sudom u Beogradu.
Beko je tokom ranijeg saslušanja za njegovo ranjavanje rekao da se, iako se ne plaši nikoga, ne oseća bezbedno i da njegova deca i on žive kao u rovu.
"Nisam u strahu, nikoga se ne plašim, ali se i ne osećam apsolutno sigurno. Živim kao u rovu, ja i moja deca. Kad sam u Beogradu više ne idem na posao i s posla istim putem, kao što sam to ranije činio. Svakog dana vidim slike tog događaja u glavi, a kako vreme prolazi, vraća mi se više detalja kojih ranije nisam mogao da se setim", rekao je ranije Beko za Novosti.
Ko je Milan Beko i kako se obogatio?
Biznismen Milan Beko nije bio član nijedne stranke iako je bio ministar u vladama SPS, ND i JUL, a učestvovao je i u nekoliko privatizacija.
Za Beka kažu da sve svoje poslovne poteze povlači iza zatvorenih vrata. Zovu ga "Čovek iz senke" i tvrde da se u svojim poslovima snalazi kao riba u vodi.
Rođen je 1961. godine u Herceg Novom i diplomirao je 1997. godine na Saobraćajnom fakultetu u Beogradu, ali nikada nije radio u struci. Prvi posao mu je bio na poziciji direktora marketinga u marketingškoj agenciji Spektra, a ubrzo je postao i njen suvlasnik. Nakon toga se okreće trgovini i osniva firmu DiBek.
U politiku se uključio kroz marketingšku kampanju DS-a za izbore 1993. godine, a kasnije je postao blizak vladajućoj strukturi, dok je 1997. godine kao nestranački stručnjak postao ministar za vlasničku transformaciju u Vladi Mirka Marjanovića.
Beko je bio predsednik UO kragujevačke Zastave, ali je tu funkciju napustio nakon bombardovanja 1999. godine. Posle bombardovanja, avgusta 1999, prebačen je u Saveznu vladu, na funkciju ministra za privredu. Tako je i dospeo na listu građana SRJ kojima je, zbog bliskosti sa Miloševićevim režimom, zabranjen ulaz u EU. Na izborima 2000. godine bio je nestranački kandidat za poslanika na listi JUL-a.
U 2000-tim godinama, učestvovao je direktno ili posredno u nekoliko velikih privatizacija, i to u kupovini najvećih srpskih mlekara, Luke Beograd, ali i u privatizaciji C marketa sa Miroslavom Miškovićem. Oženjen je i ima čestvoro dece.
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.
(Mondo)