Zakup državnog poljoprivrednog zemljišta u Srbiji i cena zakupa parcela imaju tendenciju rasta i u godini pandemije. Uobičajeno je da se borba za svaku slobodnu plodnu oranicu vodi već godinama u Vojvodini. Ono što je karakteristično jeste da se povećanje interesovanja za najam državnih oranica sve više primećuje i centralnoj Srbiji.
"U velikom delu opština završeni su drugi i treći krug javnog nadmetanja, i definitivno možemo da kažemo da postoji povećano interesovanje za zakup državnog zemljišta. To se može videti po površinama koje su date u zakup i u Vojvodini i u centralnoj Srbiji", kaže Branko Lakić, direktor Uprave za poljoprivredno zemljište.
Dodaje da je, pre nekoliko godina, bilo na desetine opština u Srbiji gde uopšte nije bilo interesovanja za najam ali da je takvih sada „jako malo”.
Prema podacima Uprave za poljoprivredno zemljište, u nizu lokalnih samouprava (u odnosu na 2018–2019) porastao je broj zakupljenih hektara.
Prema rečima Branka Lakića, bitan uticaj na veće interesovanje ima to što danas imamo digitalno upravljanje zemljištem, kao i digitalna javna nadmetanja.
"Pre svega, postoji otvorenost. Rang-liste se objavljuju na sajtu, tako da svako može da ima uvid u podatke. Poljoprivrednici, takođe, mogu da vide kojim zemljištem država upravlja i šta se nudi u zakup, tačan položaj i stanje na terenu na različitim satelitskim podlogama. To je jako važno, jer da bi neko postao zakupac mora da vidi i gde se to zemljište nalazi, koliko je recimo udaljeno od puta", kaže Lakić.
Drugi razlog rasta interesovanja, dodaje, jeste i to što se zemljište sada nudi u višegodišnji zakup od pet ali i na 10 i 15 godina. Prosečna prošlogodišnja cena zakupa državnog poljoprivrednog zemljišta u Srbiji bila je 183,6 evra po hektaru. Međutim, kako je objavio „Agrosmart”, u gotovo svim lokalnim samoupravama prosečne cene su više.
U Staroj Pazovi prosek je 507 evra, u Temerinu 490, u Srbobranu 241, u Kuli 229… Novi Bečej je, navodi se, jedna od malobrojnih vojvođanskih opština u kojoj zakup poljoprivrednog zemljišta košta manje od republičkog proseka – 100 evra.
Lakić objašnjava da u ovoj fazi postupka, u februaru, još nemamo precizne podatke o prosečnoj ceni zakupa zemljišta na nivou Srbije, jer dobar deo Vojvodine nije završio javna nadmetanja. Međutim, tendencija jeste da rastu i potražnja i cena, zaključuje Lakić.
U Boljevcu je, recimo, broj zakupljenih hektara gotovo udvostručen sa 273 na 538 hektara, kao i u Kruševcu sa 51 na 106 hektara. U Dimitrovgradu je došlo do povećanja sa 1.402 na 2.508 zakupljenih hektara, Leskovcu sa 1.499 na 1.980, a u Požarevcu sa 144 na čak 1.796 hektara, što je verovatno jedan od rekordnih porasta.
Iz do sada obrađenih podataka može se videti da je u oko 60 lokalnih samouprava u Srbiji zabeležen rast zakupljenih površina državnog poljoprivrednog zemljišta.
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.
(Mondo/Politika)