Zaseban segment iz oblasti turizma, koji je naročito pretrpeo negativne posledice kovida-19, jesu kruzeri, odnosno krstarenja na kojima uglavnom ima nekoliko stotina ljudi, a na kojima je radio i veliki broj građana iz naše zemlje.
Problematika je i što ovaj vid putovanja traje dugo, od nekoliko dana do nekoliko nedelja ili meseci, pri čemu su putnici "zarobljeni" na brodu, dok se rizik od širenja zaraze povećava.
Shodno tome, kako je najavljeno još sredinom februara, neke luke ne planiraju da primaju kruzere sve do naredne godine. Oglasila se i kanadska vlada, s uredbom da se uvodi zabrana plovidbe sa ciljem razonode u kanadskim arktičkim vodama i krstarenja svim kanadskim vodama do 28. februara 2022. godine.
"Informacija je sada potvrđena i na globalnom planu. Industrija krstarenja kruzerima biće u krizi još najmanje dve godine i neće se vratiti na pre-pandemijski nivo poslovanja barem do 2023. godine", smatra Arnold Donald, izvršni direktor američke kompanije "Karnival korp", iz Floride.
On je rekao za "Financial Times" da bi do kraja 2021. cela flota "Karnival korpa" mogla da obnovi plovidbe, ali smatra da će za povratak kompanije na stari nivo poslovanja - biti potrebno više vremena. Kompanija je, inače, u prvom kvartalu ove godine prijavila veći gubitak od projektovanog.
Iako je svet mislio da će korona u takvom obimu ostati u staroj godini, činjenica da je ponovo dolazi do rasplamsavanja širom planete, i uprkos masovnijoj vakcinaciji. Ni trend "krstarenje bez cilja" nije uspeo dovoljno da zaživi, jer su ljudi želji pravog putovanja, sa ciljem, a osim toga - oprezniji su nego pre.
U tri meseca 2020. godine, zaključno sa 30. septembrom, jedna od najvećih kruzer kompanija "Royal Caribbean International" - prevezla je samo 1.230 putnika. Iako neki stručnjaci navode da je "plovidba kruzerom sigurnija od šetnje glavnim ulicama grada" kada je reč o virusu, brod za mnoge i dalje nije opcija.
(Mondo/Telegraf)