Nakon što već godinama cveta, po svetu sada su i u našoj zemlji građani počeli da zarađuju na hrani pred istekom roka.
Strategija i računica već na početku pokazala im se ispravnom.
Zarada je kako kažu sasvim prihvatljiva, a benefita je u celoj priči više nego nekoliko.
U Srbiji se godišnje baci gotovo 247.000 tona hrane, što je, po glavi stanovnika oko 35 kilograma hrane. Na svetskom nivou baci se trećina proizvedene hrane, što znači 1,3 milijarde tona hrane. Prema podacima Organizacije za hranu i poljoprivredu pri UN, bačena hrana košta svet 2,6 triliona dolara što je dovoljno da se nahrani svih 815 miliona gladnih ljudi u svetu, i to četiri puta.
U Evropskoj uniji istovremeno se godišnje baci oko 90 miliona tona hrane, najvećim delom zbog pogrešnog tumačenja oznaka "upotrebljivo do" i "najbolje upotrebiti do".
Veliki deo hrane i namirnica koje se bacaju pritom potpuno ispravan završi u kantama, s jedne strane zbog nesavesnog ponašanja građana, a s druge strane zbog nerealno visokih standarda trgovaca i proizvođača, koji su uglavnom estetske prirode.
I upravo tu i leži prilika za biznis koji, ispostavilo se, dobro funkcioniše i u Srbiji.
Širom sveta, a i na domaćem tržištu počele su da se pojavljuju prodavnice koje prodaju proizvode, koji su ispravni, ali za koje postoji rizik da ne bi našli put do krajnjeg kupca, bilo da je reč o kratkom periodu do isteka roka, prekomernoj proizvodnji u odnosu na potrebe tržišta, oštećenoj ambalaži ili promeni dizajna iste.
Tako se u ponudi mogu naći od osnovnih namirnica, preko kućne hemije, sve do pića, grickalica i slatkiša.
Ono što je posebno primamljivo za potrošače je to što se ni jedan proizvod ne prodaje po redovnim tržišnim cenama. Oni se nude po cenama koje idu od 20, pa sve do 90 odsto popusta.
Tako se na primer 500 grama testenine prodaje po ceni od 95 dinara, mlečna čokolada od 80 grama prodaje po 35 odsto manjoj ceni tj. za 80 dinara, a na primer pri kupovini deterdženta za suđe trenutno dobijate oko 50 odsto popusta.
Jedna domaća prodavnica ovog tipa, na svom sajtu ističe i da se pored proizvoda kojima se bliži istek roka, u njihovoj ponudi nalaze i proizvodi kompanija koje podržavaju inicijativu. Iz ove prodavnice ističu da je glavni motiv smanjenje količine bačene hrane, a da je zarada tek na drugom mestu. Ipak, ona, kako kažu, nije zanemarljiva.
"S obzirom da smo zaposleni i da nam ovo nije primarni izvor prihoda, zarada je u drugom planu. Sa druge strane ona je sasvim solidna. Mi smo počeli 2019. godine, i pandemija nam je išla pod ruku, popravila nam je rezultate poslovanja", kaže jedan od osnivača domaće onlajn prodavnice i dodaje da je radnja postala gotovo samoodrživa.
Takođe, on dodaje i to da je u planu otvaranje i fizičke radnje negde u Beogradu, u slučaju da se potražnja za ovim tipom proizvodima znatno poveća.
(Mondo/Blic)
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.