Cena bakra u svetu vrtoglavo raste od početka godine i predviđa se da će "skočiti" na 11.000 dolara po jednoj metričkoj toni u narednih godinu dana. Svetski analitičari predviđaju da je bakar "novo zlato" ili "nova nafta", koja će doneti ogromne zarade zemljama izvoznicama.
S obzirom da Srbija ima jedno od najvećih nalazišta bakra u Evropi, Predrag Mijatović iz Geološkog zavoda Srbije govorio je za MONDO koliko ga imamo, a koliko tek treba da iskopamo, gde se bakar u Srbiji nalazi i mogu li novi rudnici da se otvore bez velike štete po ekologiju i životnu sredinu.
CENA OD PROŠLE GODINE SKOČILA 81 ODSTO
Od početka godine cena bakra na Londonskoj berzi je sa 6.400 evra za tonu skočila na gotovo 7.800, što je rast veći od 21 odsto. U odnosu na prošlu godinu, cena je veća za 81 odsto. Prema svetskiu procenama, u sledećih godinu dana cena bakra će se kretati od 5.500 evra pa preko 10.000 evra.
"Velika je potražnja za bakrom, što samim tim to čini da cena skoči. Primena je široka i bakar se koristi u izradi provodnika, žica, kablova, cevi, grejača, limova, u obliku legura. U bakru se nalaze velike količine zlata, srebra i platine. To su sve berzanski metali sa velikim vrednostima", kaže Predrag Mijatović iz Geološkog zavoda Srbije za MONDO.
U SRBIJI OTKOPANO SAMO 10 ODSTO ONOGA ŠTO IMAMO?
Srbija praktično leži na rudama bakra i taj potencijal tek treba da se otkrije i istraži. Za to su potrebna dodatna istraživanja i novac, ali neka od njih su već započeta.
"Imamo jedno od najvećih ležišta bakra u Evropi. Najviše bakra u Srbiji ima u okolini Bora, Majdanpeka, a sada se otkrivaju najnovija ležišta. Bakar je vrhunskog kvaliteta, a rezerve su enormne. Količine koje nisu otkrivene daleko prevazilaze one koje imamo danas. Otkopali smo samo 10 ili 20 odsto bakra u Srbiji, od celokupnog potencijala",kaže za MONDO Predrag Mijatović.
SVI ĆE IMATI KORISTI, TRGOVAĆE SE NA BERZI?
Najveći svetski proizvođači bakra su Rusija, Južna Afika i Čile. Ipak, naše rezerve su u Evropi jedne od najvećih, zajedno sa rumunskim, tvrdi naš sagovornik.
"Zato se planira se razvoj rudarskog sektora u koji će biti uključena nova radna snaga i to uskoro treba da očekujemo. Građani će imati koristi od toga, jer je potreban kadar da bi se obezbedio proizvod. Proizvodnja bakra zaposlila bi veliki broj ljudi, kvalifikovanu i nekvalifikovanu radnu snagu. Osim toga, omogućila bi se i trgovina na berzi", kaže naš sagovornik iz Geološkog zavoda.
NIJE MOGUĆE SPREČITI ŠTETU PO ŽIVOTNU SREDINU
Na potražnju za bakrom utiče i trend prelaska na “zelene“ energije i elektromobilnost, gde je za proizvodnju portrebno stotine hiljada tona "nove nafte". S druge strane, paradoksalno, jedan od glavnih nedostataka kada je u pitanju otkopavanje bakra jeste negativan uticaj na ekologiju.
"Veliki broj prognoza o poskupljenju bakra obrazlaže se prelaskom na 'zelenu' energiju sa fosilnih goriva. S druge strane, oživljavanje proizvodnje, otkopavanje i novi rudnici doneli bi novo zagađenje životne sredine, što smo videli u Boru i Smederevu. Tek kada je proizvodnja manja, ljudi tamo odahnu. Velike kompanije ulažu veliki novac u filtere i smanjenje zagađenja, ali ne postoji takva tehnologija koja bi zaista smanjila uticaj rudnika na životnu sredinu. Zbog toga, pre bilo kakvog otkopavanja, treba istražiti kolika je šteta i da li je uopšte nadoknadiva, kada je zdravlje u pitanju", smatra Darija Filemonović, analitičar zaštite životne sredine.
Podsetimo, analitičari Goldman Saksa za robne berze kažu da je bakar nova nafta i predviđaju rast cene crvenog metala na 11.000 dolara po metričkoj toni. Svoje prognoze o poskupljenju bakra obrazlažu ubrzanjem prelaska na "zelenu" energiju sa fosilnih goriva i nedovoljnom ponudom ovog metala, prenosi CNBC. Na osnovu očekivanog skoka potražnje, a u uslovima već oskudne tržišne ponude u svetlu pandemije, Goldman Saks sada procenjuje da će cena bakra porasti na prosečnih 11.000 američkih dolara po metričkoj toni tokom narednih 12 meseci.