Iako uzgajanje soje u određenim krajevima Srbije nije bilo naročito popularno, sada sve više poljoprivrednika prelazi u ratarski biznis, kažu poljoprivrednici.
Po trenutnoj otkupnoj ceni od 85 dinara, na jednom hektaru ove biljke može da se zaradi minimum 340.000 dinara.
Nikola Đurković iz okoline Kragujevca za MONDO je ispričao kako su on i njegova porodica krenuli da se bave ozbiljnim uzgojom soje, koliku zaradu ima i koliko je ulaganja potrebno za ovaj posao.
PO HEKTARU PRINOS ČETIRI TONE
Kako Nikola objašnjava za MONDO, ovim poslom je najpre počeo da se bavi kako bi imao prehranu za stoku, ali se kasnije to ispostavilo kao dobar potez.
"Soju smo počeli da sadimo pre šest godina za potrebe stočarstva i pravljenje koncentrata, ali kada je cena skočila, proširili smo zemljište i zasade. Tokom godine, prinos po hektaru može da bude oko 4 tone. Mi imamo dva hektara, što znači da je naš prinos 8 tona. Otkupna cena za naše gazdinstvo 680.000 dinara", kaže Nikola Đurković.
Gajenje soje je popularno na prostorima Vojvodine, ali to je postao veliki trend i u ostalim delovima Srbije.
"Prvo smo krenuli sa površinom od 50 ari, dok sada imamo oko 2 hektara zasađene soje. Kod nas u okolini nema mnogo poljoprivrednika koji gaje ovu namirnicu, ali cena rasta je uticala da poljoprivrednici krenu da je sade. I zato neka gazdinstva u Srbiji sada imaju i po 10 hektara", dodaje on.
Zbog situacije sa zatvaranjem granica mnogi ratari nisu mogli da izvezu svoju soju van Srbije.
"Zato su se u jednom trenutku stvorili viškovi. Ratari koji su imali višak soje sa strane sada prolaze odlično. Oni zapravo i diktiraju cenu", objašnjava agronom.
TROŠKOVI TRANSPORTA SE ISPLATE
Nije presudno da gazinstvo bude u blizini velikih gradova kako bi se soja prodavala, iako transport može da "pojede" određeni deo zarade.
"Ljudi koji se bave proizvodnjom soje ne mare za velike razdaljine do tržišta popu Beograda. Kada se ponudi dobra otkupna cena, nije bitno koliko će para da ode na gorivo, jer se to isplati", kaže Nikola.
Argonomičar savetuje da je odabir sorte soje važan, dok je hemijska analiza zemljišta neophodna. Soja ostavlja azot u zemlji za sledeće zasade i tako se smanjuju troškove za veštačka đubriva.
"Na našem podneblju je najbolje da se koristi nulta grupa soje, što zapravo znači joj treba oko pet meseci da proklija i da može da se vrši žetva. Hemijska analiza zemljišta je neophodna, stručne službe izlaze na teren i proveravaju sastav zemljišta", kaže agronom.
Vlažnost samog ploda u toku žetve diže cenu. Zato mora da se radi na dobrom sistemu za navodnjavanje tokom velikih suša.
"Tokom letnjih dana, potrebno je dobro navodnjavanje da prinos ne bi bio loš. Pri žetvi soje, posebna pažnja treba da se obrati na procenatu vlage. Kada ona dostigne 13 ili 14 posto, soja se žnje i tada je cena najbolja. Otkupljivači gledaju taj procenat kod ploda, jer ako je on veliki, cena pada", dodaje on.
GMO SOJA NIJE DOZVOLJENA
U Srbiji zakonom nije dozvoljeno da se gaji genetski modifikovana hrana, pa ni soja, podseća naš sagovornik.
"Pri korišćenju hemikalija, list GMO soje ostaje nepromenjen, dok bi kod normalne soje plod bi totalno uništen. Inače, soja u sebi sadrži 40 odsto sirovih proteina", kaže Đurković.