Kreće se oko 200 dinara po kilogramu, a veliku potražanju ovog voća uslovila je nestašica na svetskom tržištu. To je veliki korak napred ako se zna da se otkupna cena prethodnih godina kretala u proseku oko 50 dinara.
"I kupina je doživela svojih pet minuta, kako dani budu odmicali očekujemo da će po kilogramu koštati i oko 300 dinara. Meksiko kao najveći proizvođač je podbacio stoga velika potražnja vlada za našim voćem. Biće ovo jedna od najboljih godina, a velika šansa jesu i nova tržišta koja su nam otvorena poput Skandinavskih zemalja", izjavio je Dobrivoje Radović, voćar iz Ivanjice.
Međutim, i kupina deli istu sudbinu kao i maline, jer su prinosi ove godine dosta manji nego prethodnih. Nekada je u Srbiji pod kupinom bilo oko 6.700 hektara, a usled neisplative ekonomske računice u ranijih godina mnogi su posekli svoje zasade, pa je sada pod ovim voćem svega oko 1300 hektara. Mnogi će se sada možda i pokajati što su to uradili, ne sačekavši bolje dane za crno zlato.
"Ono što je ostalo jedva je rodilo. Kupina ne trpi visoke temperature kao malina, neophodno joj je mnogo više vode. Ja je uzgajam na 40 ari, na 10 sam primenio sve agrotehničke mere na vreme i obezbedio dovoljnu količinu vode i prinosi su oko tone po aru, što je odlično. Plodovi su fenomenalni. Na ostaloj porvšini rodilo je jako loše. Ako se uzme u obzir celokupno stanje, može se reći da je oko 60 odsto kupine u Srbiji sagorelo", rekao je Radović.
On ističe da je potražnja za kupinom veća čak i od one za malinom. Voćari je više ne beru u plastične posudice, već u gajbice od oko tri kilograma i mogu da biraju kako i kome će da je prodaju. Nekada su oni bili ti koji su obilazili vrata otkupaca kako bi ponudili voće, a sada su se stvari poprilično promenile pa kupci traže njih, skoro i ne pitajući za cenu.
Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović apelovao je na voćare da ovu dobru godinu i prihode iskoriste kako bi uložili u proizvodnju.
"Godina je dobra, ali je pitanje šta će biti već sledeće. Zato je jako važno da se ulaže u protivgradne mreže, sistem zaštite, ali i da se zanove zasadi jer će tako imati mnogo veći rod. U selu Prilike susreo sam se sa domaćinom koji je gajio oko 30 ari starih i odmah pored 30 ari novih zasada i prihod je na ovim drugim bio čak tri puta veći. Mora da se ulaže u tehnologiju, kako bi rod bio zagarantovan. Za jagodičastim voćem iz Srbije trenutno vlada velika potražnja, a nema ga i zato je jako važno da iskoristimo ovu šansu. Ministarstvo će kroz subvencije takođe pomoći onima koji žele da ulažu u svoje malinjake", izjavio je Nedimović.
(MONDO/Rina)