DETALJNO: KOLIKO KOŠTA OGREV? Sezona se bliži, cene VEĆE nego prošle godine, a evo i zbog čega (ANKETA)

Mada su do pre neki dan vladale tropske temperature, a čini se da će i tokom jeseni biti toplo vreme, nabavka ogreva je u toku i vlada izuzetno interesovanje.

MONDO/Stefan Stojanović

Manje od mesec dana kalendarski nas deli od kraja leta, što je idealan period da se pripremi za grejnu sezonu po znatno nižim cenama.  Iako su cene ogreva ove godine više nego lane, prodaja, kako kažu u drvarama, ide kao i prethodnih sezona.

Za kubik drva, među kojima je bukva najprodavanija, te hrast, grab i cer, potrebno je izdvojiti 6.500 dinara, dok bagrem košta tri stotine manje. Oni koji se greju na pelet, za jedan džak će platiti čeriri stotine dinara, dok se sušeni ugalj može pazariti za 13.000, a drveni za 8.000 dinara.

Jedan deo stovarišta sprema i ogrevno drvo u džakovima. Kako kažu, takva kupovina je poslednjih godina sve popularnija. Tvrde i da se građanima tako više isplati, jer ne moraju dodatno da plaćaju uslugu sečenja. Većina snabdevača daje ogrev na rate, od tri do 12 meseci.

Mnogi građani koji su već nabavili određenu količinu ogreva kažu da su bukvu, cer, hrast i grab plaćali oko 50 evra po metru.

"Kupovna moć je ista, ljudi koji se spremaju na vreme, u maju ili junu, kupuju veće količine. Kako se zima bliži, ima onih koji mesečno kupuju manju količinu, pa za nekoliko meseci do početka grejne sezone sakupe potrebnu količinu", kaže Miljan Babić, vlasnik drvare, za Kurir.

Cene nisu svuda iste, pa se tako u unutrašnjosti Srbije može naći ograv po nižim cenama. Meštani Jadra ovih dana ne dižu glave od posla, barem kada je reč o onima koji se bave preradom drveta, pišu Novosti.

Cena ogrevnog drva kod privatnih prodavaca, bukve, graba i cera je oko 5.500 dinara u što je uračunat i prevoz. Oni koji pronađu jeftinije drvo, plaćaju između 800 i 1000 dinara za prevoz. Sečenje i cepanje u cepke za loženje je 900 dinara po kubiku.

Razlog povećanja cene kubika ogreva, pored poskupljenja vrednosti naftnih derivata leži i u tome što nema dovoljno radne snage koja bi obavljala posao u drvarama.

Anketa
Glasalo je 176 korisnika

(MONDO)