Kako za MONDO kažu pokradeni vlasnici, sumnja se na organizovane grupe iz susednih sela, zbog čega su sve češće prinuđeni da patroliraju njivama, angažuju obezbeđenje, pse čuvare i sve to - uzalud.
Osim celokupnog roda, krade se i mehanizacija, od pumpe za navodnjavanje do sitnica koje vrede 500 dinara, na njivama posle pljačke gotovo da ništa ne ostaje.
Vlasnici za MONDO kažu da su ove krađe neverovatno dobro organizovane - lopovi ponekad ulete i sopstvenom mehanizacijom i poskidaju useve, nose šlemove s lampicama da bi videli šta kradu, a ne pomažu ni privatno obezbeđenje, psi... Ne bi pomoglo, kažu, ni da lično spavaju pored njiva i štite ih, nemoćni su.
Jedan od vlasnika useva na 32 hektara Miloš Kalaba iz Bečeja, kaže za MONDO da su u početku on i njegova porodica sami čuvali ceo atar, da ga obilaze i noću kolima, ali to nije pomoglo.
"Lopovi tačno znaju kada se šta radi na njivi, organizuju se i jednu noć pokupe sve što im padne pod ruku. Najčešće se krade kukuruz pošto se lako bere i prodaje. Za sat vremena može da se ukrade i 15.000 klipova. To za mene znači štetu od 30 do 40 hiljada evra. Krade se i drugo povrće, od paprike do karfiola. Sitno voće je teže brati, ali ima i toga, naročito kada je cena dobra, kao što je bila kod maline. Kada se radi o voću, uberu po 20 gajbi za noć, a to je oko 40 kilograma", kaže Milan Kalaba.
Iako se za većinu krađa počinioci nikada ne otkriju, postoje situacije kada svedoci vide mehanizaciju ili nekoga od lopova u trenutku krađe. Često se sumnja na ljude iz susednih sela i mnogi smatraju da su oni najčešći lopovi.
"To su često i organizovane grupe, od po pet ili deset ljudi. Dok jedni stražare, drugi kradu. S druge stane, i kada imate čuvara, on ne može istovremeno na dve strane. Dok pazite jednu, kradu sa druge. Sa šlemovima na kojima imaju lampice upadaju i beru, jedan ih čeka. Neki svedoci su videli kamion, ostali su tragovi i delovi, ali je i tada teško da će se lopov pronađe", kaže on.
Osim useva, kradu se i mašine, motori, pumpe, rasprskivači, creva i gotovo sve što može da se pronađe na licu mesta. tvrdi on. Zato je važno gotovo sve skloniti sa njive, što je ponekad nemoguće.
"Čak i ako košta 500 dinara oni to pokupe, zato se ništa ne treba ostavljati na njivi. Krađa sistema za navodnjavanje i njihovih delova je takođe česta poslednje vreme. Dešavalo se u Vojvodini da lopovi ulaze u dvorišta, obijaju kamione, garaže i odnose robu. Komšiji su ukrali pumpu vrednu tri hiljade evra. Osim štete problem je što nema više čime da navodnjava, to je ogromna šteta", kaže Kalaba, poljoprivrednik iz Vojvodine za naš portal.
Dešavale su se i serijske krađe i dok policija radi uviđaj na jednom mestu, pojavi se problem na drugom, objašnjava Kalaba. Neki od lopova imaju čak i svoju mehanizaciju.
"Dok je policija bila kod komšije, već je stigla prijava da je pokraden sistem kod još troje ljudi. To je bila serijska krađa. Kada se radi samo o krađama njive bez mehanizacije, veliko je pitanje da li će nadležni izaći na teren ili će sve ostati nerešeno. S druge strane, lopovi su sve organizovaniji i najveći problem prave oni koji se drznu da čak sa svojom mehanizacijom ulaze u tuđe njive i 'skidaju' useve", kaže ovaj poljoprivrednik.
Kako bi zaštitili useve vlasnici angažuju čitave straže koje uglavnom noću čuvaju useve, ali to ipak, ne znači da su sigurne, jer lopovi ne prezaju ni od čega.
"Osim čuvara koji paze, u mnogim opštinama su čuvanje useva dali specijalizovanim agencijama. Mnogi su nabavili pse da im čuvaju imovinu. Ipak, ne možemo mi da spavamo pored njiva da bismo zaštitili imovinu. Čak i da to pokušamo, to je opasno, jer to je grupa. Neke njive su poverene su poljočuvarskoj službi, od 2013. godine ima i zakon o privatnom obezbeđenju, koje radi poljočuvarska služba, ali oni na nekim mestima rade samo danju", kaže Kalaba.
Kada do krađe ipak dođe, mogu da pomognu snimci kamera, ali ni to nije potpuna sigurnost.
"Ogoljena polja nisu pravi dokaz krađe, ali snimci lopova uhvaćenih na delu jeste. Zato mnogi postavljaju kamere i nadaju se da će lopovi biti pronađeni. Ipak, ima i onih koji su petrpeli više krađa, a nijedna nije rešena", objašnjava sagovrnik MONDA.