Iako je prava "pomama" za stanovima i svi gledaju da prođu što jeftinije, morate da otvorite "četvoro očiju". Neki od kupaca objasnili su za naš portal zbog čega su se nakon kupovine brzo pokajali.
Zbog skoka cena mnogi kupci stanova odlučuju se za jeftinije varijate, brzu kupovinu čim ponuda "iskoči" ili rubne delove grada, kako bi prošli jeftinije.
Da u ovakvim slučajevima može da bude "skuplja dara nego mera", potvrđuju kupci koji su napravili grešku, kao i građevinski stručnjaci koji za MONDO otkrivaju koji su rizični delovi grada, gde su skrivena klizišta i šta tačno treba proveriti pre bilo kakve kupovine.
NI PREVOZA, NI TROTOARA, NI MESTA ZA DETE
Beograđanka Olja Petković koja je živela u Zemunu, prodala je stan i zajedno sa mužem i maloletnim detetom preselila se u kuću u naselju Altina. Promenu su napravili kako bi imali više prostora, svoj mir i manje troškove nego u gradu.
"Ipak, sada smatram da sam napravila grešku, ništa nije onako kako smo planirali. Za početak, naselje je vrlo neuređeno, nemaš gde da izađeš da prošetaš, nema staza, čak ni kontejnera. Prodavnice i radnje su slabo snabdevene, dok je udaljenost od grada više od 10 kilometara. Nema dovoljno igrališta, škola, nikakvog sadržaja za decu. Prevoz gotovo da nikada ne ide, mnogo bolju povezanost ima Sremčica, koja je takođe udaljena od grada. Prijatelji se ređe odlučuju da dođu, svi žele da se nađemo u gradu. Najviše mi je žao zbog deteta, koji je tinejdžer nije navikao na sve to", kaže Olja Petković.
JEDAN DAN LEP POGLED, DRUGI DAN ZGRADA "NIKNE ISPRED NOSA"
Goran Rodić iz Građevinske komore Srbije kaže za MONDO da svaki kupac treba pre kupovine da pogleda plan detaljne regulacije, u kojem piše kakvi su planirani radovi na tom područuju.
"Često se dešava da u trenutku kupovine sve bude u redu, ali da se situacija promeni narednih godinu, dve. Može da se desi da zgrada ima lep pogled i zeleni pojas, ali da se posle godinu dana izgradi zgrada koja zaklanja pogled i potpuno promeni situaciju. Zato se mora proveriti plan, šta je predviđeno da se gradi u tom delu. Da li je to mesto predviđeno za otpad ili deponiju? I to može da se desi. Postoje zgrade koje su sazidane na deponijama kao što je slučaj u Rakovici. Na obodnim delovima, kao što su Petlovo Brdo, MIljakovac, Altina, uvek treba gledati šta ti je u okolini", kaže Goran Rodić.
PROVERITI IZVOĐAČA I INVESTITORA
Plan detaljne regulacije može da se uzme u bilo kojoj opštini i da se vidi šta su planovi za bilo koju parcelu ili plac. Tamo gde postoje planovi detaljne regulacije, gde je obezbeđena struja, vodovod, građevinske dozvole, to je pola posla, objašnjava Rodić.
"Treba još proveriti izvođača, da li ima refence, ko je investitor, da li postoji upotrebna dozvola i najbolje je kada ima garancija iza koje stoji neka banka. U Beogradu još postoje divlja naselja, sa uskim ulicama gde ima nelegalnih objekata i zato treba obratiti pažnju. Naravno, pored toga, tu su propisi koji postoje za rastojanje između zgrada, treba gledati količinu sunca i obratiti pažnju na skrivene mane, kao što su problematične cevi", objašnjava on.
BEOGRAD IMA 2.000 KLIZIŠTA, DEO NOVOG BEOGRADA TONUO
Potrebno je biti izuzetno oprezan pri kupovini stanova u delovima grada u kojima inače postoji problem sa infrastrukturom.
"Opasno je kupovati stan u delovima grada gde postoje klizišta. Ima ih oko 2.000 na područuju Beograda i mogu da budu aktivna i pasivna. Dešava se da se saniraju samo privremeno, ali da nakon toga zgrade i kuće počnu da tonu, da se vitopere i da pucaju zidovi. To se naročito dešava kada se kupuje polovni stan na močvarnim terenima. Uvek treba proveriti ko je radio stan, da li tone, da li je situacija stabilizovana. To smo imali na Novom Beogradu, u delu oko Instituta za majku i dete, gde postoji više zgrada koje je tonulo", kaže Goran Rodić.
NA JUŽNOM BULEVARU SPREČAVAJU KLIZIŠTA
Kako kaže, u Bariču i na Umci gotovo da nema rešenja za velika klizišta. U delovima oko hotela Jugoslavije, na Miljakovcu, Lisičjem potoku i Višnjičkoj banji, klizišta takođe postoje.
"Na Južnom bulevaru su radovima i potpornim zidovima krenuli da sprečavaju klizišta, i to može da se odradi kako treba, mada nikada ne možete biti sigurni. Delovi Zemuna i Surčin još uvek nemaju toliko visoke solitere pa će se situacija tamo tek videti. Generalno, leva i desna obala Save su potpuno drugačije i nemaju veze jedna sa drugom što se tiče zemljišta. Svaka ima svoje probleme i prednosti", objašnjava on.
PESKOVITI DEO IMA SVOJE PREDNOSTI
Dok je na obali koja pripada gradu uglavnom kameniti deo, na novobeogradskoj strani zemljište je peskovito, to je podvodni teren.
"Takvo je zemljište sve do Bežanije. Kada se gradilo nasipale su se ogromne količine peska kako bi zemljište bilo sigurno. Ipak, neke od tih zgrada koje su urađene kako treba sigurnije su od zemljotresa nego zgrade u drugim delovima grada",kaže naš sagovornik.