Kada je nedavno Beograđanin Vladimir T. sa bankomata banke u kojoj nema račun nameravao da podigne zaradu, uređaj je vratio karticu, ali nije isplatio novac.
"Prvo sam morao da odem do svoje filijale gde sam napisao pritužbu, ali sam slučaj prijavio i u banci čiji je bankomat", kaže sagovornik "Novosti".
"Problem je bio što bankomat nije bio napunjen novcem. Iako nije bilo problema u dokazivanju da mi aparat nije isplatio novac, čekao sam ga dva dana. Morao sam naime da ga podignem baš na tom bankomatu, a službenici su ga napunili tek dva dana kasnije. Kada mi se to dogodilo saznao sam da ima onih koji su prošli i mnogo gore. Najveći problem i zamerka je što banka zaduži račun čim se zatraži novac, a ne po isplati", kaže on.
Ako bankomat ne isplati novac, a sredstva ostanu zadužena, podnosi se reklamacija banci čija mašina nije isplatila novac. Klijent može da se obrati i svojoj banci, koja će umesto njega pokrenuti prigovor kod vlasnika bankomata.
Ako korisnik nije zadovoljan odgovorom, ili on ne stigne u roku od 15 dana, može se da se žali i Narodnoj banci Srbije, i to Sektoru za zaštitu korisnika finansijskih usluga.
"Iz 'logova' (elektronskih beleški) bankomata u kratkom roku se utvrđuju činjenice i korisniku vraćaju sredstva", kažu u NBS.
Jednostavnija i brža procedura je kada se problem dogodi kod podizanja gotovine na bankomatu koja je izdala karticu. Reklamacioni postupak se završava u okviru jedne banke i u praksi traje kraće nego u slučaju kada je prihvatilac druga banka. Zato je preporuka korisnicima da ukoliko su u mogućnosti novac podižu na bankomatima "svoje" banke. U praksi ovo najčešće bude i najbrži način utvrđivanja da li se radi samo o rezervaciji sredstava po računu korisnika ili i o zaduženju.
Ako se u trenutku izvršenja transakcije desi da bankomat ne može da isplati iznos jer mu je nestalo dovoljno gotovine, transakcija će automatski biti stornirana i korisniku se neće zadužiti sredstva sa računa.
"Razlog zbog kojeg bankomat ne isplati novac može biti tehnički kvar na samom bankomatu, na uređaju koji vrši brojanje i transport novčanica do mesta gde ih korisnik preuzima", kažu u NBS.
"ZAROBLJAVANJE NOVCA" ZAŽIVELO U SRBIJI
Iza "gutanja" para u bankomatu može da stoji prevara "keš treping" (zarobljavanje novca). Neko ko vrši zloupotrebu, na bankomatu postavlja uređaj koji kada bankomat započne isplatu gotovine, te pare zadrži u delu bankomata koji nije dostupan klijentu, a odakle ga lopov preuzima kada se korisnik udalji od bankomata.
Banke instaliraju dodatne uređaje koji sprečavaju zloupotrebe. U skladu sa Zakonom o platnim uslugama, banke snose gubitke iznad 3.000 dinara ako su pare skinute izgubljenom ili ukradenom platnom karticom.
(MONDO/Novosti)