Ipak, sa druge strane, ako te osobe ili firme koje kupuju robu u šoping molovima za potrošače i dostavljaju im na kućnu adresu, nisu registrovane za obavljanje ove delatnosti, one krše zakon.
Mnogi profili na mrežama su upravo takvi, bez naziva firme, adrese sedišta i osnovnih podataka. Pandemija korone je dovela do povećanja broja korisnika ove usluge jer se uštedi na vremenu, a za one koji žive van Beograda, ovaj način kupovine predstavlja posebnu pogodnost.
Osobe koje se bave uslužnom kupovinom u beogradskim tržnim centrima, naplaćuju proviziju, uglavnom, 300 dinara po naručenom artiklu. Sama usluga funkcioniše tako što objavljuju slike obuće i odeće uz cenu i veličine i oglašavaju kada je na popustu. Nakon naručivanja robu šalju post-ekspresom, a kupac plaća pouzećem.
Međutim, pojedini prodavci zahtevaju da im se roba plati unapred. U tom slučaju kupci treba da budu veoma oprezni, jer bi mogli da ostanu i bez novca i bez robe.
U Nacionalnoj organizaciji potrošača Srbije (NOPS) objašnjavaju da nema ničeg spornog u pružanju takve vrste usluga ukoliko je firma registrovana za obavljanje te delatnosti, a u suprotnom je to nelegalno.
"Ukoliko se ipak odlučite da kupujete preko posrednika, treba da tražite da vam se dostavi fiskalni račun, jer je to dokaz o kupovini na osnovu koga će moći da traže zaštitu svojih prava ako dođe do nekih problema, ili želite da je reklamirate zbog nekih nedostatak", objašnjava Marko Dragić iz NOPS-a dodajući da prema Zakonu o elektronskoj trgovini, trgovci i pružaoci usluga putem interneta obavezni su da na vidnom i dostupnom mestu detaljne podatke o firmi, kao i o proizbodu, njegovoj ceni i troškovima dostave.
(MONDO/Novosti)