Profesije kod kojih praznici "ne postoje" su brojne - javna komunalna preduzeća, policija, vatrogasci, hitne službe, kao i dosta privatnih firmi imaju posla svakog dana, pa i onda kada svi slave.
Ako radite za praznik, kako se obračunava taj radni dan i da li imate prava na veću isplatu? U subotu, sa prvim danom 2022. godine imamo i prvi praznik - Novu godinu.
Prema Zakonu o državnim i drugim praznicima, Nova godina spada u državne praznike i to one koji se proslavljaju dva dana zaredom. To inače znači da su neradni 1. i 2. januar, ali ove godine, s obzirom na to da 2. januar pada u nedelju, taj drugi neradni dan se "prebacuje“ za ponedeljak, 3. januar.
To za većinu zaposlenih građana znači da će imati "produženi" vikend, odnosno da neće raditi tri dana. Nekom tako kalendar donosi produženi nedeljni odmor, a nekome dodatak na platu, odnosno duple dnevnice za rad u dane praznika.
Naime, prema Zakonu o radu, svako ko radi na dan državnog ili verskog praznika koji priznaje država, ima pravo na uvećanu zaradu za rad na taj dan. Zarada se uvećava onoliko koliko je utvrđeno opštim aktom preduzeća i/ili ugovorom o radu, ali to ne može biti manje od 110 odsto od osnovice plate.
Ta baza, odnosno osnovica, za obračun uvećane zarade, sadrži osnovnu zaradu utvrđenu u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu. To znači da se radi samo o "osnovnoj plati“, odnosno da u nju ne ulaze primanja po osnovu radnog učinka ("varijabilni deo“), razni bonusi, nagrade, naknada za topli obrok, regres, minuli rad ili uvećanja zarade po drugim osnovima iz Zakona o radu.
Prema odredbama Zakona o radu, ako se istovremeno steknu uslovi na uvećanu zaradu po više osnova (za rad na dan praznika, za rad noću, prekovremeni rad i rad u smenama), procenat uvećane zarade ne može biti niži od zbira procenata po svakom od osnova uvećanja.
Sva uvećanja idu na redovnu dnevnicu za taj dan, a tu dnevnicu dobijaju i oni koji nisu radili na dan državnog praznika, a inače su trebali da rade. Prema zakonu, zaposleni za vreme odsustvovanja sa rada na dan praznika koji je neradan dan, imaju pravo na naknadu zarade u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu.
To znači da će oni koji će raditi u ponedeljak, 3. januara, dobiti duplu dnevnicu a oni koji ne rade, samo svoju redovnu za taj dan praznika. Što se tiče redovne dnevnice za 1. i 2. januar, nju neće dobiti oni koji su tada praznovali, a kojima su inače ti dani bili namenjeni kao dani odmora u sedmici.
Ko ne dobija veću dnevnicu?
Budući da se pod zaposlenim, prema Zakonu o radu, smatra samo radnik koji ima ugovor o radu na određeno ili neodređeno vreme, odredbe o "duplim dnevnicama“ se ne odnose na radnike koji imaju druge ugovore (ugovor o privremenim i povremenim poslovima, ugovor o delu, autorski ugovor itd.).
Praznici koji su neradni dani, prema Zakonu, ne računaju se u dane godišnjeg odmora. To znači da poslodavac mora da omogući zaposlenom da iskoristi godišnji odmor, u trajanju od najmanje 20 (radnih) dana godišnje, bez obzira da li je radio tokom praznika ili ne. Po pravilu, u radne dane računaju se dani od ponedeljka do petka, bez vikenda.
(MONDO/24sedam)