Cene u prodavnicama u Srbiji već mesecima rastu, a ono što sve kupce zanima je dokle će to da traje.
Najnoviji podaci Narodne banke Srbije pokazuju da je inflacija u julu dostigla 12,8 odsto, a prema njenoj prognozi taj trend će biti nastavljen i do kraja avgusta. Optimistične prognoze NBS odnose se na treći kvartal, kada bi, kako očekuju u centralnoj banci, trebalo da dođe do usporavanja inflacije. Pre toga bi, u septembru, rast cena trebalo da dostigne vrhunac za ovu godinu, a prognoza NBS je da će to biti 14 odsto. Od oktobra bi, prognoziraju u NBS, inflacija trebalo da počne da pada, a narednih meseci da bude na nivou od 11 do 11,5 odsto.
U julu su cene proizvoda i usluga za ličnu potrošnju porasle u proseku za jedan odsto na jun, dok je od početka godine zabeležen rast cena od 8,4 posto. Prošlog meseca su najviše poskupeli rekreacija i kultura, za 3,2 procenta, transport za 2,3 posto, alkoholna pića i duvan za 2 odsto, zatim stanovanje, voda, električna energija, gas i ostala goriva za oko 1,9 odsto. Više koštaju i oprema za stan i tekuće održavanje i to 1,5 odsto, za zdravstvene potrebe izdavajamo 0,8 odsto više, dok su restorani i hoteli skuplji za 0,7, a obrazovanje za 0,2 odsto.
Profesor ekonomije Slaviša Tasić kaže da je dosadašnja visoka inflacija bila očekivana i da je trenutno na vrhuncu, te da ga zbog toga iznenađuje projekcija za vrhunac od 14 odsto u septembru.
"Mislim da je već vreme i da ima uslova da ona počne ranije da pada. Cene energenata poput nafte, ali i metala su počele da padaju, a cene nekih roba su ostale visoke, ali više ne rastu. To može polako da se preliva i u realni sektor", smatra Tasić.
On napominje da je u nekim zemljama, poput Amerike, zabeleženo usporavanje inflacije, odnosno da je na prelazu iz juna u jul ona u SAD iznosila nula odsto. "To znači da ima uslova da se već polako smanjuje i da i pre septembra imamo sam vrh", kaže Tasić.
Profesor napominje da je najznačajniji globalni uzrok inflacije veća svetska monetarna ekspanzija u protekle dve godine, jer su banke štampale mnogo novca, što je pospešilo tražnju, kupovinu i investicije, a da smo sa strane ponude imali smanjenje i restrikciju proizvodnje svega zbog prekida uzrokovanih kovidom, a zatim i zbog rata u Ukrajini.
"Ako imate više novca sa jedne strane koji je bio odštampan, a manje robe i manju sposobnost proizvodnje, zbog tih realnih problema, u toj situaciji nema šta drugo, već cene moraju da rastu", objašnjava Tasić.
On napominje da je Srbija vezana za Evropu, a dinar za evro i da imamo de fakto fiksni kurs prema evru.
"To je uvedeno zbog stabilnosti koju donosi evro, međutim, sada imamo situaciju da je Evropska centralna banka reagovala ekspanzivnom monetarnom politikom, da bi pomogli svojim privredama da izađu iz krize sa kovidom, a potom i iz ratne krize, što je prouzrokovalo inflaciju. Pratimo uticaj Evrope i zbog toga najveći deo inflacije uvozimo preko fiksnog kursa", rekao je Tasić.
Prema njegovim rečima, inflacija u Srbiji je smanjena od 2014. godine zahvaljujući vezivanjem kursa za evro. Ističe da smo tada "uvezli stabilnost, što je bila odlična stvar, a sada istim mehanizom prosto uvozimo visoku inflaciju i nemamo mnogo izbora".
(MONDO/Euronews Srbija)