Kupine su tokom prošle i ove godine dosta tražene, pa je cena sa 50 porasla na oko 200 dinara za kilogram.
Berba kupina u poslednje dve godine je u velikoj ekspanziji, a kilogram ovog voća prošle i ove godine košta oko 200 dinara. Tokom ranijih godina, mnogi su se odlučili da zasade poseku i sada se pokajali. Kupina je nekada bila zasađena na 6.700 hektara, a sada jedva doseže do 1.500.
"Potražnja za srpskom kupinom sada je veća nego za malinom. Usled velikih suša podbacili su Meksiko i Amerika, koji su bili lideri u proizvodnji, zato sada koliko god da se kupina nabere u Srbiji, odmah se proda. Naročito zbog toga, jer se ona ne koristi samo kao konzumna voćka već i kao podloga za pravljenje osnovnih farbi, za farbanje oružja, oruđa i metala", rekao je za Rinu Dobrivoje Radović, predsednik Asocijacije proizvođača malina i kupina u Srbiji.
Otkupna cena kupine je prošle i ove godine dostigla istorijski maksimum, pa je sa 50 skočila na 200 dinara.
"Startna cena kupine kretala se oko 220 dinara, međutim nakon dva dana cena opada na 120 dinara za jedan kilogram. Da je ostala prvobitna cena, sada bi dostigla neki vrhunac plaćanja od 400 dinara. Međutim, sa obaranjem cene sa 220 na 120, sada se ta neka finalna otkupna cena kreće od 180 do 220 dinara, u zavisnosti od sortimenta", naglasio je Radović.
Za razliku od maline, berba kupine daleko je lakša. Dnevno može da se nabere mnogo više, a domaćini berače plaćaju mahom do 50 dinara po kilogramu. Ono po čemu malina i kupina takođe dele sudbinu jeste umanjen rod usled loših vremenskih uslova.
"Elementarne nepogode uništile su oko 70 odsto zasada, a ono što je ostalo da ljudi nisu posekli jedva je rodilo. To je prava šteta, jer je kupina sada konačno dočekala svojih pet minuta. Ja je uzgajam na 40 ari, na 10 sam primenio sve agrotehničke mere na vreme i obezbedio dovoljnu količinu vode i prinosi su oko tone po aru, što je odlično. Plodovi su fenomenalni. Na ostaloj površini rodilo je veoma loše. Ako se uzme u obzir celokupno stanje, može se reći da je oko 60 odsto kupine u Srbiji sagorelo", rekao je Radović.
On dodaje da je otvaranje novih tržišta za srpsku kupinu još jedan vetar u leđa voćarima koji se trude da ispoštuju zahteve inostranih kupaca. Kupine se više ne beru u plastične posudice, već u gajbice od oko tri kilograma i vlasnici parcela mogu da biraju kako i kome će da je prodaju. Nekada su oni bili ti koji su obilazili vrata otkupaca kako bi ponudili voće, a sada su se stvari poprilično promenile pa kupci traže njih, skoro i ne pitajući za cenu.
(MONDO/RINA)