Ako pogledate svaku američku recesiju, koja se kasnije prenela i na veći deo planete, od Drugog svetskog rata do sada, videćete da se jedna stvar stalno ponavlja - BDP pada, a nezaposlenost raste. Međutim, sada je drugačije – BDP opada, ali nezaposlenost ne raste, zapravo, više ljudi dobija ili zadržava posao.
Džon Hilsenret, novinar Vol Strit žurnala, pokušao je da objasnio ovaj fenomen počevši od pretpostavke da još uvek ne znamo da li se Amerika nalazi u recesiji ili ne, ali da se, koliko i on vidi, zaista dešava nešto jako čudno.
Kriza drma ali nema otpuštanja
"Većina Amerikanaca, kada osete recesiju, prvi impuls im je da počnu da brinu za svoj posao. Još uvek ne znamo da li smo u recesiji. Ali, možemo da kažemo, ako i jeste recesije, nije ni nalik nijednoj dosadašnjoj. Razlog je što pad BDP-a i nezaposlenost uvek idu jedno uz drugo. Kada firme počnu da otpuštaju radnike, potrošnja opada, što znači da biznis gubi profit, a to opet dovodi do smanjenja radnih mesta. Ovaj začarani krug se stalno ponavljao i zbog njega je recesija bila neizbežna. Ali, tokom 2022. godine ljudi nisu prestajali da troše novac. Ljudi su frustrirani visokom inflacijom i imaju osećaj da će inflacija potrajati neko vreme. To je loše za firme, jer će morati da smanje troškove poslovanja. Međutim, danas imamo totalno drugačiju situaciju. Profit firmi se povećava umesto da pada. On se udvostručio, a količina novca koji je zarađen meri se u milijardama dolara. I analitičari tvrde da je ovo jako čudna situacija. Moguće je da su kompanije odlučile da se suoče sa finasijskom olujom tako što neće otpuštati radnike, niti će srezati investicije i na taj način se izvući iz krize", procenjuje Hilsenret.
Kompanije su, kako tvrde neki ekonomisti, ovog puta odlučile da ne otpuštaju radnike zbog toga što su imale problem da ih uopšte pronađu. Tako se došlo do jedinstvenog presedana na tržištu poslova. Potražnja za poslom je najniža u poslednjih četrdeset godina. I to nije, kažu stručnjaci, samo zbog pandemije, ovaj trend traje već duže vreme. Mnogo ljudi je napustilo poslove i ostavilo upražnjena mesta, a tokom pandemije stvar se samo još više radikalizovala.
11 miliona slobodnih radnih mesta
"Više od 11 miliona radnih mesta nalazi se trenutno na tržištu, a firme ne mogu da nađu ljude da ih popune. Ako pogledate 2019. godinu, kada je ekonomija bila veoma jaka, broj nepopunjenih radnih mesta je iznosio oko 7 miliona. Mi sad govorimo o padu ekonomije, a imamo 5 miliona slobodnih radnih mesta više nego pre tri godine. Zato moramo da se zapitamo zašto se to dešava. Jedan od odgovora bio bi da je došlo do generacijske promene na tržištu rada. Imamo generacije bejbi bumera koje su otišle u penziju. Što je dovelo do toga da nema dovoljno radnika. Tokom pandemije upumpano je mnogo novca u tržište roba i usluga što je dovelo do toga da ova grana ima potrebu za velikim brojem radnika. Sve to dovelo je do toga da ova recesija, ako je uopšte ima, bude totalno drugačija od svih prethodnih. Dve stvari moraju da se dogode: ili će kompanije početi ponovo da se šire bez obzira na ekonomsku situaciju ili će stati s investicijama zbog ekonomske situacije i početi da otpuštaju ljude. Nijedna recesija do sada nije bila ista, tako da ni ova potencijalna u 2022. neće biti ista kao one pre", zaključio je Hilsenret.
(MONDO)