Grejna sezona je uspešno počela i ministarka energetike Dubravka Đedović kaže da je zahvaljujući lepom vremenu u oktobru i odlaganju početka grejanja zemlja na gasu uštedela više od 50 miliona evra. Daljinski sistemi se postepeno uhodavaju i savetuju građanima da se vreme do vikenda, za kada se najavljuje zahlađenje, iskoristi za otklanjanje eventualnih kvarova na instalacijma.
Direktor "Udruženja toplana Srbije" Dejan Stojanović kaže za RTS da se smanjenjem toplote od samo jednog stepena štedi 16 ili 17 miliona evra. Dejan Stojanović je rekao gostujući u Dnevniku RTS-a da je situacija sa toplanama standardna, da se otklanjaju manji problemi, na podstanicama i čitavim objektima. U nekolicini gradova postoje nekakvi problemi, ekipe su na terenu i sve se otklanja u toku jednog dana, kaže Stojanović.
Grejni dan nije isti u svim opštinama. Na pitanje od čega on zavisi, Stojanović navodi da grejni dan traje od 6 do 21 ili 22 časa, u zavisnosti od lokalnih odluka. "Propisane temperature su na nivou 19 do 21 stepen, za preporučene temperature grejnog prostora. U ovom periodu kada imamo rast temperature tokom dana, situacija je takva da se isporučuje toplotna energija u tim granicama, uključujući i prekide u isporuci toplotne energije", navodi Stojanović.
Prema njegovim rečima za jedan stepen smanjenja štedimo šest posto energenenata, što je u slučaju Srbije 36 miliona standardnih kubnih metara gasa ili 16 ili 17 miliona evra. "Još krajem septembra su obezbeđene prilične zalihe tečnih energenata koje mogu da skladište sistemi daljinskog grejanja. Te zalihe su krajem oktobra nešto povećane, tako da za sada imamo stabilnu situaciju. Što se tiče prirodnog gasa, skladište u Banatskom dvoru, naš deo, je napunjeno skroz i skladište u Mađarskoj", dodaje Stojanović.
Toplane imaju i alternativu da u slučaju poremećaja u snabdevanju gasom mogu preći na grejanje na mazut. Međutim od 60 toplana 16 nema tu mogućnost jer mogu da greju samo na gas. Na pitanje šta će se raditi ako dođe do nekih poremećaja, Stojanović podseća da smo sličnu situaciju imali tokom gasne krize 2009. godine.
"Široka potrošnja i 16 ili 17 toplana koje nemaju mogućnost supstituisanja prirodnog gasa imaju prioritet u snabdevanju onim količinama raspoloživog gasa imamo koliko imamo", napominje Stojanović. Navodi da se do 1. septembra se za naredni grejni period predaju zahtevi za korekciju cene.
"Rešeno je pozitivno 17 zahteva. Ta poskupljenja su od dva do 35 procenata. Mazut, koji određeni broj toplana koristi, poskupeo je, godina na godinu, 67 procenata. To je moralo da rezultira povećanjem tarifa za grejanje", ukazuje Stojanović. Prema njegovim rečima, naplata je veoma dobra poslednjih godina.
"Opet, dolazimo do stalnog problema. Ako vam neko fakturiše 100 dinara, a vi platite 98, kada se to akumulira godinama dolazimo do ozbiljnog problema. Dugovanja privrede su na nivou od 10 milijardi, stanovništva na nivou 15 milijardi i budžetskih institucija oko 150 miliona. Da bismo imalu stabilnu sezonu, uslov svih uslova je da svi svoje obaveze izmire. Svi smo povezani u tom lancu, ne bi bilo zgodno da se ta dugovanja u narednom periodu povećavaju", ističe Stojanović. Opravdani troškova toplana određuju se, kaže, na godišnjem nivou.
"Cene grejanja se mogu umanjivati ili uvećavati na godišnjem nivou tek sa sledećom promenom cene. Nadležnost je na lokalnim samoupravama, tako da će one sa toplanama odlučivati šta će se dalje činiti", zaključuje Stojanović.
(MONDO)