Jelenu M. obradovala je vest kada je iz Narodne banke Srbije (NBS) početkom decembra saopšteno da je propisima omogućeno bankama da dužnicima produže rok za otplatu kredita u odnosu na sada važeće "vremenske okvire". U toj informaciji videla je šansu ne samo da produži otplatu zajma, već i da dobije dodatni keš. Što bi otplaćivala gotovinski zajam na šest godina kada može na devet kako je to nedavno centralna banka objavila.
Međutim, Jelenina zamisao u praksi ne može da se realizuje, jer se mere NBS ne odnose na to što ona želi. Namera centralne banke je da dužnici, koji imaju problema sa otplatom kredita zbog sve većih mesečnih rata, dobiju rasterećenje postojećih mesečnih obaveza prema banci.Ne i dodatnu gotovinu. Ako je nekome, na primer, mesečna rata za kredit 100 evra, što mu je postalo previše, može, u dogovoru sa bankom, da nastavi da otplaćuje zajam sa ratom od 50 evra. Ako Jelena hoće da dobije dodatni keš može da ga traži u okviru postojećih rokova za otplatu gotovinskih zajmova, a to je šest godina. Ovakvi zajmovi u stalnoj su ponudi banaka i bankari kažu da, otkako su kamate počele da rastu, a posledično i mesečna zaduženja, nema nikakvog posebnog većeg interesovanja za tu vrstu zajmova u odnosu na raniji period.
Refinansiranje kredita
U oba primera reč je o refinansiranju postojećeg kredita, ali je jednačina drugačija. U slučaju klasičnog refinansiranja dobija se dodatni rok otplate i dodatni keš, ali i ne mora. Dužnik može da traži samo dodatno vreme za otplatu ako se to novo vreme uklapa u propisane rokove. I na "produžetke" se računa kamata. U slučaju refinansiranja koje je odnedavno omogućeno dobija se dodatni rok, nema "svežih para" i dužnik takođe na novi, duži period otplate plaća banci kamatu pa će zbog toga više novca vratiti nego po prvobitno ugovorenom zajmu.
Merama NBS dužnici su u slučaju otplate gotovinskih i potrošačkih kredita dobili dodatni rok od tri godine u odnosu na postojećih šest što znači da se zajmovi mogu otplaćivati na najviše devet godina. U slučaju potrošačkih kredita za kupovinu automobila, odnosno motornih vozila, rokovi za otplatu su duži, ali i ubuduće dužnik će morati da vrati kredit na rok koji je najviše 11 godina. Stambeni zajmovi kod nas mogu se otplaćivati na najviše 30 godina, a sa novom olakšicom na 35 godina. Zahtev za refinansiranje po novim merama NBS može se podneti samo jednom. Oni sa stambenim kreditima mogu da se obrate banci cele naredne godine.
Olakšice centralne banke tumače se kao preventivna mera kako građani ne bi došli u situaciju da ne mogu da vraćaju zajmove što bi značilo da bi u problem povukli i banke zbog nenaplativih potraživanja. Kada banka ima teško naplative kredite mora više novca da izdvoji za rezervacije kod NBS čime umrtvljuje kapital tako da je i bankama u interesu da dužnik može, s nižom mesečnom obavezom, lakše da otplaćuje dug.
Znatniji rast kamata i mesečnih obaveza po svim vrstama kredita počeo je relativno skoro, pre nekoliko meseci i po podacima banaka ni građani ni privreda još nisu zapali u teškoće. Štaviše može se reći da obaveze uredno izmiruju. Prema podacima Udruženja banaka na kraju novembra učešće docnje u dugu ukupnih bankarskih kredita iznosilo je samo 2,8 odsto. Godinu ranije 3,1, a pre desetak godina i više od 12 procenata.
Kako kamate rastu pada tražnja za kreditima jer su i građani i privreda postali oprezniji pri zaduživanju. To se vidi iz podatka za novembar da kreditnog rasta nije bilo. I da je zaduženje svih dužnika gotovo u dinar bilo isto i na kraju novembra i na kraju oktobra. Građani i privreda su bankama dugovali gotovo 3.342 milijarde dinara što je 28,3 milijarde evra.
(MONDO/Politika)