RATE STAMBENIH KREDITA SKOČILE - NEKIMA I ZA 100 EVRA! ZA SVE JE KRIV EURIBOR: "Dužnici ne mogu ništa da urade"

"Srećna veća rata stambenog kredita svima kojima se ista usklađuju je od 1.10. Ko je uzeo kredit prošle godine i rata mu bila 340 evra sad je veća oko 100 evra. I ovo je izgleda tek početak!", "Bila 250 evra, sada 320... Katastrofa, a tek počelo? Ne znam naslućuje li se neka izvesna stabilizacija u tom bankarskom delu za euribor ili da se selimo ?! Kada sam uzimao kredit, u tri banke mi rekli da euribor pada zbog loše ekonomije u EU. Ona nikada gore, a ovo skače" - Neki od statusa korisnika stambenih kredita koji su doživeli šok kad im je stigao novi plan otplate.

"Bila 250 evra, sada 320... Katastrofa, a tek počelo? Ne znam naslućuje li se neka izvesna stabilizacija u tom bankarskom delu za euribor ili da se selimo u tri pm?! Kada sam uzimao kredit, u tri banke mi rekli da euribor pada zbog loše ekonomije u EU. Ona nikada gore, a ovo skače..."

Ovo su samo neki od statusa korisnika stambenih kredita koji su doživeli šok kad im je stigao novi plan otplate.
Zbog rasta EURIBOR-a banke su od ovog meseca podigle rate stambenih kredita i to značajno, što je na duge staze debelo poskupelo nekretninu koju ste kupili.

U zavisnosti od roka na koji se pozajmljuju sredstva postoji više stopa euribora, ali naše banke koriste dve, tromesečni i šestomesečni euribor. Dejan Gavrilović iz Udruženja za korisnike finansijskih usluga "Efektiva" primećuje da je negativan euribor delovao kao mamac da se ljudi zadužuju po izuzetno niskim kamatnim stopama.

"Za sada rast kamata još nije drastičan, oko 2,5 odsto u poslednjih godinu dana. Da podsetim euribor je bio i preko pet odsto 2008. godine. Dužnici sada ne mogu baš ništa da urade po pitanju ovih kamata. Mogu samo da plaćaju rate ili da ih ne plaćaju pa da im banke uzmu stan. Ako kamate budu drastičnije rasle možda država može da donese neke mere kao u slučaju kredita u švajcarskim francima", kaže Gavrilović dodajući da je početkom godine delovalo da bi euribor do kraja godine mogao da stigne do dva odsto, ali da je poslednjih meseci toliko ubrzao, da bi mogao da dode čak i do tri odsto.

"U slučaju da klijenti upadnu u probleme i ne mogu redovno da plaćaju rate banke mogu da ponude reprogram. Ali to uglavnom znači produženje roka otplate, ali ne smanjenje kamatnih stopa. To smanji ratu, ali na kraju izađe skuplje jer se plati veća kamata banci. Osim toga to ne može ni da se primeni na svakog kao univerzalno rešenje", navodi Gavrilović.

(MONDO/Informer)