Rat u Ukrajini je izazvao tektonske poremećaje na tržištu nekretnina u Srbiji, a ekonomisti su ocenili trenutno stanje uz osvrt na stanje u prethodnih godinu dana u Srbiji.
Rat u Ukrajini je u potpunosti uzdrmao srpsko tržište nekretnina. Cene stanova i dalje rastu velikom brzinom, dok se cena kirija udvostručila, a negde čak i utrostručila. Ekonomisti smatraju da je obuzdavanje inflacije dovelo do rasta kamata i porasta rata stambenih kredita, piše "RTS" u članku Milice Milosavljević.
Zbog potražnje u prethodnih godinu koja je u potpunosti prevazišla ponudu, kirije su se udvostručile, pa čak i utrostručile prema rečima stručnjaka. Njihovo mišljenje je da je jedan od uzroka dolazak Rusa u Srbiju.
"Vi imate udar od 1.000-2.000 ljudi koji u datom trenutku traže stan u Beogradu, koji je i inače bio preplavljen velikom tražnjom, tako da su nekretnine, pogotovo u centralnim opštinama koje su i inače tražene u Beogradu, otišle. Recimo nekretnina koja se izdavala za 500 evra sad se izdaje za 1.000-1.200 evra, cene nekretnina u renti u Beogradu su iznad realnih i iznad mogućnosti prosečnog čoveka u Srbiji", izjavio je Miloš Mitić, agent za nekretnine.
Prosečna cena kirije u Beogradu trenutno iznosi oko 450 evra. Samo deset evra više iznosi prosečna rata stambenog kredita. Ekonomisti smatraju da je ipak isplativije i trajnije rešenje da se kupi stan uprkos potrebnim "finansijskim akrobacijama" zbog otplate kirije i rate.
Prema ocenama Zorana Grubišića sa Beogradske bankarske akademije, čak dve trećine stanove kupuje se za gotovinu. Otkrio je kako se to dešava.
"Taj promet dobrim delom održavaju investitori, koji se pozicioniraju dugoročno na tržištu nekretnina, zauzimaju stabilno u ovom trenutku svoju poziciju i time štite vrednost svog bogatstva, to je neka sigurna luka u ovom trenutku", rekao je Zoran Grubišić sa Beogradske bankarske akademije.
Sigurne luke, međutim, nema za one koji bi stan da kupe na kredit. U protekloj godini, euribor je dva puta skočio i iz minusa premašio dva odsto. To se automatski prelilo i na kamate na kredite u evrima u Srbiji, pa je rata mnogima porasla bar 50 evra.
“Centralne banke će koristiti i dalje taj instrument, podizati referentnu kamatnu stopu koja pomera celu skalu kamatnih stopa, onda to uključuje i kamatne stope na stambene kredite i druge kredite koje banke nude, ali mi deluje da to neće biti značajno kao u prethodnoj godini, znači taj trend će se negde zakočiti, zaustaviti, ali će ostati na tom već relativno visokom nivou”, rekao je Grubišić.
Željko Petrović, član Izvršnog odbora Banka Inteza, rekao je da se tražnja za stambenim kreditima polako hladi i ukupan iznos iz odobrenih kredita, tačnije broj kredita odobren tokom 2022. godine, jeste oko 20 posto u broju kredita manje nego prethodne godine, koja je bila rekordna. Petrović navodi da su za 2023. godinu oko 30 posto manja očekivanja u poređenju sa 2022. godinom.
(MONDO/RTS)