Stranci u Srbiji mogu da kupuju nekretnine ukoliko dolaze iz zemalja u kojima to mogu da rade naši državljani.
Poslednjih meseci cena izdavanja nekretnina u Beogradu drastično je skočila, a najviše zbog toga što se u glavni grad doseljavaju Rusi. Ovo je pokrenulo pitanje da li stranci u Srbiji mogu da kupuju stanove i kuće. Naš zakon kaže da mogu i da je procedura vrlo jednostavna.
Jedini uslov, koji stranci treba da ispune, kako bi mogli da kupe nekretninu u Srbiji jeste da dolaze iz zemalja u kojima je dozvoljeno da Srbi postanu vlasnici stanova i kuća. Zakon o osnovama svojinskopravnih odnosa (Zakon o svojini) regulisao je pravo stranih lica da stiču pravo svojine na nepokretnostima na teritoriji Republike Srbije pravnim poslovima inter vivos (ugovor o kupoprodaji, ugovor o poklonu, ugovor o doživotnom izdržavanju i slično) i pravnim poslovima mortis causa (nasleđivanjem).
Međutim, stranci u Srbiji ne mogu da kupuju poljoprivredno zemljište kao što su njive, vrtovi, voćnjaci, livade, vinogradi, pašnjaci, trstici, močvare i ribnjaci. Takođe ne mogu da budu vlasnici zemljišta koje se može prevesti da služi za poljoprivrednu proizvodnju.
Republika Srbija ima uspostavljenu ugovornu uzajmnost za kupovinu nekretnina sa malim brojem zemlja. Ona se odnosi na to da državljani Srbije mogu da kupe nekretnine u toj zemlji, kao i da državljani te zemlje mogu da kupe nekretnine u Srbiji. Do ugovorne uzajmnosti došlo je na osnovu ugovora o trgovini i plovidbi koji su zaključeni u prvoj polovini XX veka.
U nekim zemljama uzajamnost je izričito dogovorena, a sa nekima ona postoji primenom klauzule najpovlašćenije nacije. Velika Britanija, Sjedinjene Američke Države, Kraljevina Holandija i Japan su države koje primenjuju klauzule najpovlašćenije nacije.
(MONDO)