Grejanje uz pomoć toplotnih pumpi spada u najjeftinije sisteme grejanja koji leti hladi, a zimi greje. Iako grejanje na gas, drva, ugalj ili pelet kod nas još uvek predstavljaju primat, ljudi sve češće prelaze na alternativne načine grejanja, kao što su toplotne pumpe.
Marko Radojković, suvlasnik firme za ugradnju toplotnih pumpi Aegea, otkrio je koliko je potrebno uložiti u sistem toplotne pumpe, koliku uštedu možemo očekivati, ali i koja toplotna pumpa je najisplativija.
"Odnos dobijene i uložene energije se kreće od 6 do 4 na prema 1, što zavisi od temperaturnog režima i grejnih tela za distribuciju energije. To znači da ako se grejemo na radijatore, fenkojlere ili podno grejanje, na 1 kilovat energije se dobije od 4 do 6 kilovata toplotne energije. Ukoliko je na primer u pitanju podno grejanje u kući od 200 kvadrata ta kuća može da se greje sa 4-5 kilovata energije, što je najveća ušteda i najveći benefit toplotnih pumpi", ispričao nam je Radojković.
Koliko košta ugradnja toplotne pumpe?
"Cena zavisi od mnogo faktora, uz toplotnu pumpu mora da postoji nekakav bafer, takođe toplotna pumpa može grejati toplu sanitarnu vodu ukoliko je kuća u pitanju, ona može grejati i objekat i vodu za tuširanje, pranje sudova... Ugradnja toplotne pumpe u proseku za domaćinstvo košta od 500 do 5.000 evra i zavisi od vrste toplotne pumpe i od veličine objekta. Imamo tri vrste toplotne pumpe i to su: toplotne pumpe voda-voda koje zahtevaju iskop bunara, toplotne pumpe vazduh-voda koje se motiraju na objekte koji se nalaze u centru grada ili objekte gde nema vode pri čemu koriste energiju iz vazduha i imamo toplotne pumpe zemlja-voda gde izvlačimo energiju iz sondi direktno iz zemlje", rekao je Marko.
Vlasnik beogradske teretane Vladimir Iličanin, u teretanu površine 500 kvadrata ugradio je ovaj sistem:
"Ja sam pumpu ugradio pre pet godna i platio sam je 13.000 evra. Računi su mi pre ugradnje bili od 120.000 do 180.000 dinara zavisi da li je leto ili je zima. Onda sam ugradio toplotnu pumpu i računi mi ni leti ni zimi nisu prelazili 55.000 dinara. Što bi značilo da sam za godinu i po dana otplatio pumpu. Skrivenih troškova nema. Desilo mi se da sam jednom morao da zamenim jedan ventil koji je koštao 1.500 dinara i to je to", ispričao nam je Iličin.
Marko Radojković ističe da ukoliko pogledamo ulaganja i dobitak, najviše se isplati toplotna pumpa voda-voda zato što iz vode postoji konstantan priliv toplotne energije koja nije promenljiva. Voda iz zemlje je uvek iste temperature i leti i zimi i iznosi 14-15 stepeni.
Drugi najisplativiji sistem je toplotna pumpa zemlja-voda.
"Iskopaju se rupe u zemlji u kojoj se stavljaju creva u koja ide glikol i to je nepresušiv izvor energije jer voda ide kroz te cevi u zemlji. To ne može da presuši kao što može voda. To je jedan zatvoreni krug koji je najizdržljiviji, ali nije najisplativiji", objašnjava Marko.
Toplotne pumpe vazduh-voda za grejanje koriste spoljašnji vazduh kao obnovljivi izvor energije. Lako se instaliraju i ne zahtevaju puno prostora. Kod toplotnih pumpi vazduh-voda nema postavljanja cevi i instalacija u zemljište (kao kod voda-voda ili zemlja-voda pumpi). Izrada sistema vazduh-voda je isplativa i upotrebljiva, ali se na ovim prostorima pokazalo da zbog velike vlažnosti vazduha u toku zimskih meseci može doći do problema u radu.
Kada su temperature niže od nule i kada je visoka vlažnost vazduha (70-80 odsto), dolazi do formiranja leda na spoljašnjem izmenjivaču toplote, što može blokirati rad sistema i onemogućiti njegov dalji rad.
(Mondo/b92)