Sve nekretnine, izuzev onih koje su planirane za rušenje, moraju biti legalizovavne, a da biste kuću, stan ili garažu zakon propisuje da morate imate određenu dokumentaciju, a ovaj postupak nekada može trajati godinama.
Pravnici naglašavaju da nije moguće ozakoniti objekte izgrađene na zemljištu koje nije u vlasništvu investitora ili ako je izgrađena na zaštićenom području. Takvi zahtevi se u startu odbijaju. Kada se kaže zaštićena područja misli se pre svega na nacionalne parkove, ekološke zone, ali zeleno svetlo neće dobiti ni ukoliko nema odobrenja nadležnih organa ili je u suprotnosti sa urbanističkim planom.
Zakonom je propisano i da vlasnik nekretnine koja se nalazi na mestu koje nije bezbedno, poput klizišta, opasnog terena ili u blizini nekog drugog objekta koji predstavlja rizik, neće moći ni da podnese zahtev, legalizacija objekata je takođe nemoguća i na javnom zemljištu i ili onom koje nije građevinsko.
Javno zemljište je vlasništvo države ili lokalne samouprave i ne može da se koristi za privatnu izgradnju. Dozvola neće biti dobijena i u slučaju kada je objekat izgrađen prema nepostojećim urbanističkim planovima ili je građen na zemljištu koje nije namenjeno za gradnju.
Ako vlasnik ipak ispunjava sve uslove, nadležni organ mu daje rok od 30 dana da dostavi dokaz o vlasništvu, ukoliko to prethodno nije uradio, a u suprotnom zahtev će biti odbačen. Nakon što je dokaz dostavljen, nadležni određuje da se nastavi sa prikupljanjem ostale dokumentacije. Potom je potrebno platiti i taksu za legalizaciju koja može biti različitog iznosa i računa se po unapred određenom principu.
(Mondo)