Taj zakon već je u skupštinskoj proceduri, a trenutno je broj nekretnina u Srbiji koje imaju energetski pasoš mali. Razlog za to je činjenica da je ta obaveza uvedena pravilnicima o sertifikaciji zgrada i o energetskoj efikasnosti, ali se primenjivala samo za nove zgrade, a vrlo retko stare. Zgrade čiji je vlasnik država moraće taj sertifikat da pribave u roku od tri godine, vlasnici postojećih poslovnih zgradu u roku od pet, a vlasnici postojećih stambenih zgrada, odnosno stanova, u roku od 10 godina.
Kako je za „Dnevnik” istakao profesor Mašinskog fakulteta u Beogradu Miloš Banjac, sertifikat o energetskim svojstvima zgrada ili energetski pasoš zgrade je dokument u kome su prikazana energetska svojstva zgrade, a njegov izgled i sadržaj propisan je Pravilnikom o energetskoj sertifikaciji zgrada.
"Između ostalog, ovaj dokument sadrži osnovne podatke o lokaciji, veličini i nameni zgrade, klimatskim uslovima, termo-tehničkim sistemima koji se koriste u zgradi, svojstvima termičkog omotača zgrade, energetskim potrebama zgrade i gubicima toplote, preporuku mera energetske efikasnosti koje će doprineti smanjivanju potrošnje energije i, kao glavni i najvažniji parametar energetske efikasnosti, količinu toplote potrebnu za grejanje zgrade tokom jedne godine, svedene na kvadratni metar njene grejane površine", kaže Banjac za „Dnevnik”.
Na osnovu tog podatka zgrade se razvrstavaju u razrede energetske efikasnosti od A do E, pri čemu je A najbolji, a E najgori energetski razred. On ukazuje da je energetska sertifikacija, odnosno izdavanje pasoša EE zgradama i do sada postojala i bila obavezna za sve novoizgrađene zgrade i zgrade koje se rekonstruišu.
"Sve novoizgrađene zgrade morale su da budu bar C kategorije, a prilikom rekonstrukcije zgrade morale su da se primene mere energetike efikasnosti koje će energetski razred zgrade povećati bar za jednu kategoriju. Na taj način sprečena je gradnja energetski neefikasnih zgrada i uslovljeno da se pri rekonstrukcijama sprovode mere energetske efikasnosti - postavlja toplotna izolacija, ugrađuju kvalitetni prozori i vrata i time doprinosi smanjenju potrošnje energije", kaže Banjac.
Naš sagovornik kaže da je najvažnija informacija koja se dobija iz energetskog pasoša podatak o energetskoj potrošnji zgrade. Maksimalno dozvoljene vrednosti ove potrošnje propisane su Pravilnikom, a sve novoizgrađene i rekonstruisane zgrade moraju da zadovolje ovaj kriterijum, odnosno moraju biti energetski efikasne.
"Predlogom izmena i dopuna Zakona o planiranju i izgradnji i propisivanjem da se sertifikat o energetskim svojstvima zgrade, odnosno njenog posebnog dela, obavezno prilaže prilikom overe ugovora o kupoprodaji nepokretnosti i zaključenja ugovora o zakupu proširuje se obuhvat zgrada koje moraju da imaju ovaj dokument. Kupci, odnosno zakupci tako će, pored cene nepokretnosti, imati i informaciju o potrošnji energije za grejanje pri njenom korišćenju", kaže Banjac.
On ukazuje da su, prilikom izgradnje novih zgrade propisni minimalni zahtevi u pogledu dozvoljene potrošnje energije za grejanje objekta i da prema trenutno važećoj zakonskoj regulativi, energetski pasoš ili sertifikat o energetskim svojstvima zgrade čini sastavni deo tehničke dokumentacije koja se prilaže uz zahtev za izdavanje upotrebne dozvole.
"Budući da je upotrebnu dozvolu neophodno pribaviti za nove i rekonstruisane objekte, sve novoizgrađene i rekonstruisane zgrade moraju da imaju energetski pasoš i budu energetski efikasne", kaže Banjac.
Energetski pasoš izdaje ovlašćena organizacija koja ima inženjere koji poseduju licencu za odgovornog inženjera za energetsku efikasnost zgrada. Ovu licencu, nakon odslušane obuke i položenog ispita, izdaje Inženjerska komora Srbije.
Pogodnosti za vlasnike kuća
Inače, u ponudi Ministarstva rufarstva i energenetike postoje i pogodnosti za domaćinstva.
"U poslednjih nekoliko godina Ministarstvo rudarstva i energetike raspisuje javne pozive i zajedno s jedinicama lokalnih samouprava sprovodi programe energetske efikasnosti za domaćinstva. Da bi došli od ovih bespovratnih sredstava, koja mogu iznositi i do polovine ukupnih sredstava za zamenu vrata i prozora, postavljanje termoizolacije na zidove, ali i nabavku i ugradnju toplotnih pumpi, kotlova na biomasu, pa čak i solarnih panela, građani bi trebalo da prate te javne pozive i blagovremeno se prijave.
Banjac je istakao da se u svakoj zgradi može smanjiti potrošnja energije, pa čak i u onim starim 100 godina.
"Za svaku zgradu je moguće uraditi energetski pasoš". Mašinski fakultet u Beogradu prošle godine je obavio energetski pregled i uradio energetski pasoš za Novi dvor - čija je izgradnja završena 1922. godine, zgradu Klasne lutrije podignutu 1899. godine i zgradu Ministarstva finansija, građene u periodu od 1889. do 1920. U sklopu izrade pasoša, predložene su mere energetske efikasnosti, koje je u ovim zgradama pod zaštitom države moguće primeniti i smanjiti potrošnju energije.
(MONDO/Kamatica)