Indija je zabranila izvoz šećera, a stručnjaci smatraju da će ta odluka uticati i na tržište u Srbiji.
Indijska vlada donela je odluku da zabrani izvoz šećera u narednoj sezoni što je otvorilo pitanje šta će biti sa cenom ove namirnice. Indija je jedan od najvećih izvoznika šećerne trske i stručnjaci smatraju da će zabrana imati posledice na svetsko, a i domaće tržište.
Prema FAO indeksu cena, šećer je sa indeksa 116,8 u januaru ove godine poskupeo na 146,3 u julu. Samo godinu ranije ova cifra je iznosila 112,8. Žarko Galetin, agroekonomista, kaže da će ovako krupna odluka Indije o zabrani izvoza šećera imati posledice na tržište, što će se neminovno osetiti i u Srbiji.
"Druge zemlje nisu pribegle drastičnim merama za zaštitu tržišta šećera, ali je očigledno da se na tom polju u svetu nešto dešava. Ne bih se usudio da prognoziram da li će i koliko cene rasti, ali ovo svakako može da ima posledice i na Srbiju, mada mislim da ipak neće doći do nestašice", kaže Galetin.
Prema njegovom mišljenju, sadašnji scenario se mogao i naslutiti gledajući celokupnu sliku prethodnih meseci i cene šećera prema svetskom indeksu. Ono što sad ohrabruje je odluka naše države da ponudi subvencije proizvođačima šećerne repe, jer smo samim tim povećali površinu pod ovom kulturom u poslednjoj ekonomskoj godini, što je dobra vest.
"Ako pogledamo strukturu svetskog indeksa hrane FAO, od svih pet grupa proizvoda koji se nalaze u ovoj strukturi vidimo da je šećer imao rast i u vreme kada je ceo indeks padao, i da je on najviše porastao. Taj rast je sada i više naglašen i jedan od razloga je upravo ta odluka indijske vlade o zabrani izvoza. Mislim da ne bi trebalo da imamo nestašice jer imamo povećane površine pod šećernom repom. Do novog šećera ima još tri meseca, ali verujem da su stabilne i robne rezerve i opšte tržište, te da neće biti drastičnog skoka cena", kaže Galetin.
Iako Indija nije jedina zemlja na svetu koja izvozi šećer, činjenica je da će ova zabrana o izvozu neke zemlje posebno staviti u problem, a prve su na meti najsiromašnije zemlje. "Nestašicom bilo kojih artikala, pa sada i šećera, uvek su najugroženije najsiromašnije zemlje. To je tržište koje je osetljivo na bilo kakve promene na tržištu hrane i one to prve osete. Ozbiljne posledice mogle bi osetiti i najmnogoljudnije zemlje koje inače prave veće zalihe", zaključuje Galetin.
BONUS VIDEO:
(MONDO/Blic)