„Zahvaljujući aktivnostima Narodne banke Srbije banke su korisnicima platnih kartica koje su zloupotrebljene (najveći deo u periodu od januara do juna ove godine) korišćenjem nekih globalnih platnih aplikacija – vratile 17.205.831 dinara“, saopštila je NBS.
Obuhvaćeno je ukupno 288 korisnika, što uključuje i korisnike koji nisu podneli pritužbu NBS.
„Prosečno je po korisniku vraćen iznos od 59.742 dinara“, ističe NBS.
Ovde, kako se dodaje, nisu obuhvaćeni iznosi koje su prethodno banke vratile od trgovaca u reklamacionom postupku, već je to iznos koji ide na teret banaka.
„Pored povraćaja većeg dela sredstava, pomenutim supervizorskim aktivnostima Narodne banke Srbije, banke su obavezane da sprovedu mere koje treba da spreče, odnosno umanje rizik ovakvih zloupotreba platnih instrumenata“, ističe centralna banka.
Podsetimo, krajem juna ove godine, Narodna banka Srbije je upozorila građane na jedan poseban oblik prevare, koji je intenziviran od početka ove godine, a koji uključuje dobijanje SMS poruke sa nepoznatog broja telefona, u kojoj se korisnici pozivaju da preko tog linka pristupe internet stranci trgovca i da izvrše plaćanje ili ažuriraju podatke.
Korisnici bi pristupivši tom sajtu, u uverenju da su zaista na zvaničnom sajtu trgovca čije usluge koriste ili su ranije koristili, unosili podatke sa kartice, uključujući i jednokratnu lozinku za plaćanje. Kriminalci pod čijom su kontrolom ti lažni sajtovi koristili su te podatke radi smeštanja kartice korisnika u svoje digitalne novčanike, a zatim bi izvršili po nekoliko transakcija pre nego što su korisnici postajali svesni prevare i blokirali karticu.
„Iako je u postupcima po pritužbama korisnika ocenjeno da postoji krajnja nepažnja na strani korisnika, što u skladu sa pravilima iz Zakona o platnim uslugama dovodi do toga da korisnici snose ceo gubitak nastao tom zloupotrebom, Narodna banka Srbije se tu nije zaustavila, već preduzela dodatne napore da korisnici budu u najvećem delu obeštećeni. S tim u vezi, NBS je u okviru svojih supervizorskih aktivnosti zahtevala da banke snose celokupan iznos gubitka koji je nastao usled prevare korisnika, izuzev gubitka od prve transakcije, budući da bi i bez usluge digitalnog novčanika u okviru globalnih platnih aplikacija, korisnici pretrpeli taj gubitak usled svoje krajnje nepažnje“, navodi centralna banka.
Pored svrsishodne primene Zakona o platnim uslugama, alocirajući gubitke od prevare na ovaj način, Narodna banka Srbije je, kako se objašnjava, želela da primeni princip po kojem banke moraju da snose bar deo rizika za proizvode koje nude korisnicima, „ali i da nepažnja korisnike ne izvinjava u potpunosti“.
(MONDO/N1)