Iz Srbije upravljaju kamionima sa robom u Americi, ili telefonom popravljaju sve kvarove kasa u trgovinama širom sveta. Ima i onih koji telefonom pomažu korisnicima interneta u Velikoj Britaniji da otklone sve nedoumice, ili nude medicinske usluge gde god ih na planeti zatraže. Kol-centri u Srbiji su sve popularniji posao. Posebna ekspanzija dogodila se dolaskom korone, kada su mnogobrojna "radna mesta" prebačena u domove zaposlenih. Kako bi smanjili troškove u svojim zemljama, vlasnici kompanija su otvarali firme u Srbiji i zapošljavali naše ljude.
Otvaranje kol-centra nije velika investicija. Potrebno je oko 3.000 evra i prostor. Koliko je to isplativ posao, pokazuje i broj novosnovanih kol-centara u Srbiji proteklih godina. Prema podacima Agencije za privredne registre, pod šifrom 8220 - odnosno delatnost pozivnih centara - u Beogradu je otvoreno 218 ovakvih firmi. Trenutno je registrovano 139 aktivnih privrednih društava i 79 preduzetnika, koji imaju kol-centre. Gotovo polovina ovakvih preduzeća - tačno njih 104, otvoreno je ove i tokom prethodne dve godine. Najbrojniji su na Novom Beogradu i Paliluli. Vlasnici su iz SAD, Velike Britanije, Kipra...
Oglasi za posao trenutno su puni primamljivih ponuda. Većina ne traže ni fakultetsku diplomu ni posebne veštine, a za početak je potrebno znanje engleskog jezika i rada na računaru. Plata na startu je oko 500 evra, a iskusni mogu da zarade i do 2.000 evra.
"Da biste bili u kol-centru morate da baratate informacijama koje su bitne za biznis, ali ono što je činjenica jeste da morate da poznajete širok spektar određenih usluga i proizvoda. Zato nije jednostavna pozicija, ali može dobro da se zaradi. Plate početnika su oko 60.000, ali idu i do 150.000 dinara", kaže Marko Vučetić iz "Startuj Infostud".
"Za one sa posebnim znanjima plate su i do 300.000 dinara". Najveća primanja u kol-centrima u Srbiji, prema njegovim rečima, mogu da imaju ljudi koji, na primer, dobro znaju nemački ili neki drugi jezik koji nije engleski.
"Na dobru zaradu mogu da računaju i oni koji rade u centrima medicinskih institucija", kaže Vučetić.
"Važno je kod onih koji vam nude neke zdravstvene usluge ili preparate, da pričate sa lekarom, a ne nekim potpunim laikom, jer će stručnjak brže da vas ubedi. Negde drugde možda nije potreban taj nivo edukacije, ali zavisi od usluge, a ideja prve linije podrške jeste da vam reši problem koji kao korisnik imate. Beograđanka Sofija M. jedna je od zaposlenih u kol-centru britanskog internet provajdera koji je u srpskoj prestonici otvorio firmu. Prvi uslov da dođe do posla, kako je rekla, jeste dobro poznavanje engleskog jezika i rada na računaru.
"Radimo samo sa korisnicima iz Velike Britanije - kaže Sofija. "Imamo smene i mogućnost da radimo i od kuće. Nije to lak posao, jer radimo sa ljudima koji imaju neki problem sa internetom. Ipak, imamo prostor za napredovanje, a svaki dodatni rad se plaća. Početna plata je 70.000 dinara".
Najveće zarade mogu da dobiju dispečeri koji upravljaju kamionima sa robom. Najčešće se taj posao radi za tržište Sjedinjenih Američkih Država.
"Posao dispečera je organizacija kompletne logistike sa vozačima kamiona i brokerima, odnosno firmama kojima je potreban transport. Kod nas su taj posao donele firme iz Amerike, koje su tako smanjile troškove poslovanja, jer je ovde radna snaga jeftinija - kaže Ivana Fremer, sa sajta "Dispečeri.rs". Vlasnici tih američkih preduzeća su mahom Balkanci, odnosno Srbi, Makedonci, Bosanci... Oni u Americi imaju svoje kamione i svoje vozače, a odavde se organizuje logistika.
Kaže da taj posao nije lak, ali da je dobra prilika da se uz trud i rad zaradi. Jer, plata iskusnog dispečera sa tri i više godina radnog staža ide i do 2.000 evra, dok početnici mogu da očekuju od 65.000 do 85.000 dinara. Trenutno dispečer u Americi godišnje zaradi oko 75.000 dolara, odnosno 6.250 dolara mesečno.
"Svaki dispečer dobija određeni broj kamiona kojima nalazimo ture. Dispečer mora da poznaje teren, vremenske uslove, ali osnovno je znanje engleskog jezika i kompjuterska pismenost", kaže Fremerova. "Mora da vodi računa o svemu - od toga da li je vozač spreman za radni dan do toga da mu se na putu ne nađe uragan. Radi se osam sati i za tržište Amerike to je od 13 ili 14 časova do 23. "Posla ima, ali je zbog situacije u Americi ponuda radnih mesta nešto manja nego ranije. Zbog rata u Ukrajini, cene transportnih usluga su pale, a s druge strane su znatno porasli troškovi".
Prema njenim rečima, u poslednje vreme postoji značajno interesovanje za angažovanje dispečera iz Severne Makedonije i Bosne i Hercegovine, gde su zarade još niže nego u Srbiji. Većina traži iskusne dispečere kojih nema puno na tržištu radne snage. Ivana je tu videla i svoju šansu, pa zaintresovanima za posao dispečera nudi onlajn obuke. Porast broja novoosnovanih kol-centara objašnjava se i rastom onlajn kupovine. Ovakvi pozivni centri su posebno postali popularni kada je korona zatvorila trgovine. To je uticalo da kompanije stave katanac na prodavnice, pa su se okrenuli onlajn prodaji.
(Mondo/Novosti)