VODITE RAČUNA UKOLIKO VAM LEGNE UPLATA KOJU NISTE OČEKIVALI! Ako podignete novac koji nije vaš čeka vas ovo

Nakon silnih nedoumica šta se dešava kada imamo neočekivani priliv novca na računu i da li imamo pravo da ga podignemo sa istog, jedan korisnik bankarskih usluga doživeo je takav slučaj i odlučio da podeli sa medijima, a Narodna banka Srbije (NBS) je imala svoj odgovor na takvu situaciju.

Na račun u ban­ci upla­će­n mu je iznos od 112.000 di­na­ra, koji je vi­deo preko aplikacije mobilnog bankar­stva. Nakon dva sa­ta, ban­ka je ski­nu­la taj iz­nos sa ra­ču­na, te se zapitao ima li banka pra­vo da bez nje­go­vog zna­nja ski­ne pa­re sa istog. Po­što či­ta­lac ne tvr­di da su te pa­re nje­go­ve, uz pret­po­stav­ku da se ra­di o gre­šci ban­ke, šta bi se de­si­lo da je či­ta­lac u ta dva sa­ta po­di­gao novac? Na ko­me je te­ret dokazivanja u toj si­tu­a­ci­ji?

U Na­rod­noj ban­ci Sr­bi­je od­go­va­ra­ju da im se či­ni da ovo pi­ta­nje po­la­zi od pogrešne pret­po­stav­ke da je u re­du da kli­jent ban­ke ko­ji je gre­škom ban­ke ili pla­ti­o­ca do­bio tu­đi no­vac na svoj ra­čun, po­dig­ne taj no­vac. "Najpre uka­zu­je­mo da si­tu­a­ci­ja u ko­joj ne­ko li­ce, zna­ju­ći da no­vac nje­mu ne pri­pa­da, uzi­ma taj no­vac za­to što mu je slu­čaj­no na ras­po­la­ga­nju, na pri­mer na­šao je tu­đi novčanik, novac na ban­ko­ma­tu ili je ostva­rio pri­liv na ra­čun bez osno­va, od­go­va­ra opi­su kri­vič­nog de­la uta­je iz čla­na 207. stav 5. Kri­vič­nog zakonika, za ko­je je za­pre­će­na nov­ča­na ka­zna ili ka­zna za­tvo­ra do jed­ne go­di­ne. Da­kle, da je či­ta­lac ko­ji zna da mu no­vac ne pri­pa­da, po­di­gao taj no­vac, pro­tiv­prav­no bi ga pri­svo­jio", ka­žu u NBS.

Ka­da je reč o pro­pi­si­ma ko­ji ure­đu­ju plat­ne uslu­ge, uka­zu­ju da je oči­gled­no srp­ski za­ko­no­da­vac bio sve­stan pret­po­stav­ki da je za je­dan broj ko­ri­sni­ka sasvim pri­hva­tlji­vo da po­dig­nu no­vac ko­ji im ne pri­pa­da, zna­ju­ći da je sud­ski po­stu­pak dug, pa je u čla­nu 56. Za­ko­na o plat­nim uslu­ga­ma dao mo­guć­nost ban­ci pla­ti­o­ca i ban­ci pri­ma­o­ca pla­ća­nja da u slu­ča­ju ne­pra­vil­nog iz­vr­še­nja plat­ne tran­sak­ci­je ot­klo­ne te gre­ške.

Pre­ma op­štim pra­vi­li­ma obli­ga­ci­o­nog pra­va, ko­ja bi se pri­me­nji­va­la i na plat­ne tran­sak­ci­je, da ne­ma ovog po­seb­nog Za­ko­na o plat­nim uslu­ga­ma, u si­tu­a­ci­ji ka­da ne­ko stek­ne ne­ku stvar bez osno­va, li­ce ko­je je vla­snik te stva­ri mo­že na su­du zah­te­va­ti da mu se ta stvar vra­ti.

Ka­da je reč o do­ka­zi­va­nju, vla­snik bi u tom po­stup­ku mo­rao da do­ka­že da je vla­snik stva­ri, ali ne i da je to dru­go li­ce ste­klo stvar bez osno­va (op­šte je pravilo da se ne do­ka­zu­ju ne­ga­tiv­ne či­nje­ni­ce). Na­pro­tiv, ako stra­na za ko­ju tužilac tvr­di da se neo­sno­va­no obo­ga­ti­la že­li da za­dr­ži tu stvar, mo­ra­la bi da do­ka­že da je po­sto­jao osnov da stvar pre­đe u nje­nu imo­vi­nu.

"Si­gur­ni smo da i sa­mi za­klju­ču­je­te da bi re­ša­va­nje po­gre­šnih upla­ta primenom op­štih pra­vi­la od pre sko­ro 50 go­di­na i pre­ko suda ugro­zi­lo sigurnost, in­te­gri­tet i efi­ka­snost plat­nog pro­me­ta, ko­ji je za­sno­van na di­gi­tal­nim tehnologijama. Za­to i je­ste do­net Za­kon o plat­nim uslu­ga­ma, ko­ji je uskla­đen sa di­rek­ti­va­ma EU u ovoj obla­sti", od­go­va­ra­ju iz Narodne banke Srbije.

U ve­zi sa te­re­tom do­ka­zi­va­nja, tre­ba po­me­nu­ti i Za­kon o spre­ča­va­nju pra­nja nov­ca i fi­nan­si­ra­nju te­ro­ri­zma, ko­ji u slu­ča­ju bi­lo koje sum­nji­ve tran­sak­ci­je ovlašćuje ban­ku da od ko­ri­sni­ka zah­te­va da do­ka­že osnov pri­li­va. "Ko­ri­sti­mo pri­li­ku da uka­že­mo da, takozvani, neo­sno­va­ni pri­li­vi na ra­čun u poslednje vre­me mo­gu bi­ti re­zul­tat pre­var­nih rad­nji ne­po­zna­tih li­ca. Oni, s jedne stra­ne, pre­va­re kli­jen­te ba­na­ka da im oda­ju po­dat­ke neo­p­hod­ne za izvršenje tran­sak­ci­ja pre­ko mo­bil­nog ili elek­tron­skog ban­kar­stva, a za­tim koriste ra­ču­ne dru­gih kli­je­na­ta za pre­nos tog ukra­de­nog nov­ca, ko­ji onda koriste zbog ku­po­vi­ne krip­to­va­lu­ta i slično.

Za­to je pri­lič­no ri­zič­no da ko­ri­sni­ci plat­nih uslu­ga, ko­ji iz­ne­na­da ostva­re neočekivan pri­liv na ra­čun (po­seb­no u iznosima od vi­še de­se­ti­na ili sto­ti­na hiljada di­na­ra) po­di­žu taj no­vac, jer će ti­me se­be iz­lo­ži­ti sum­nji da su uklju­če­ni u prevarne rad­nje", za­klju­ču­ju u NBS.

BONUS VIDEO: 

(Politika/MONDO/I.V.)