U našem regionu veliki trgovinski lanci dominiraju tržištem. Dok u komšiluku veliki drže i više od dve trećine tržišta, u Srbiji se male radnje još dobro drže. Odnos malih i velikih je pola-pola. Stručnjaci kažu da je recept za opstanak malih dućana u udruživanju. Mnogi se sa nostalgijom sećaju malih radnji gde su ih oslovljavali imenom, davali robu na crtu i znali kada im je slava i kako im se zovu deca.
Moderni trgovinski lanci koncentrisani su najviše u Beogradu sa više od 70 odsto, u Vojvodini preko 60 procenata, a u centralnoj Srbiji oko 20. Mali trgovci imaju veću šansu u manjim sredinama preko personalizovanja usluge, lokalnog delovanja i prepoznavanja specifičnih potreba kupaca, kažu stručnjaci.
"Mali i srednji treba da se udružuju, da ozbiljnije sarađuju.Treba mnogo da uče da bi razumeli kako da se diferenciraju u odnosu na modernu trgovinu i moraju da prošire svest važnosti zajedničkog delovanja i diferenciranja u odnosu na modernu trgovinu", kaže Zoran Bogetić, profesor Ekonomskog fakulteta.
Mali trgovci imaju problem loše pozicije u nabavci i posledično relativno visoke cene. Oni ne treba slepo da kopiraju poslovnu politiku velikih trgovinskih lanaca, kažu stručnjaci.
"Prednost koju imaju mali trgovci je upravo da sam prodajni objekat mogu sami da srede kako žele. Pored toga, da imaju direktan odnos sa lokalnim proizvođačima hrane i delikatesa koji se ne mogu naći u velikim trgovinskim lancima. Direktan kontakt sa kupcima, poznavanje njihovih želja i ono što im je potrebno da kupe u tim lokalnim prodavnicama. Pored toga - promotivne aktivnosti", kaže Tijana Maljković iz Privredne komore Srbije.
U Srbiji se mali trgovci još dobro drže. U Grčkoj, na primer, 70 odsto tržišta pokrivaju veliki trgovinski lanci, a u Sloveniji čak 90 procenata.
BONUS VIDEO: DA LI VIĐATE SOKOVE SA CRVENIM KRUGOM? Ima ih u prodavnicama širom Srbije, evo koja je PRIČA iza njih
(Mondo/RTS/M. Š.)