Čitateljka portala MONDO je dva dana nakon što joj je majka preminula imala stresnu situaciju u banci gde su joj tražili da potpiše izjavu o prijavljivanju činjenice smrti u kojoj se pominju dugovanja i mogućnosti da nastavi sa njihovim izmirivanjem.
Beograđanka S. M. (29) ranije se obratila našoj redakciji jer je banka zahtevala od nje da plaća majčina dugovanja iako od nje nije nasledila imovinu. Advokat Ozren Slović nam je ranije objasnio da čitateljka nema obavezu da izmiruje dugovanja jer je važećim Zakonom o nasleđivanju članom 222 propisano da naslednik odgovara za ostaviočeve dugove do visine vrednosti nasleđene imovine.
I predsednik Efektive Dejan Gavrilović je ranije za MONDO objasnio da prema Obligacionom zakonu ne mogu da se naslede dugovanja ukoliko lice koje je preminulo nema imovinu. Nakon objavljenog teksta naša sagovornica se setila da je u banci potpisala izjavu o prijavljivanju činjenice smrti koja ju je zastrašila.
"Kad je majka preminula, ja sam posle dva dana otišla u banku da ih obavestim da više nije među živima. Naravno, bila sam u užasnom stanju nakon gubitka i tad nisam bila sposobna da razmišljam. Dali su mi papir da potpišem i u takvim trenucima meni nije palo na pamet da na njemu može da se nađe bilo šta drugo sem izjave o smrti", započela je razgovor za MONDO Beograđanka S. M. (29).
Prema njenim rečima, oko tri nedelje kasnije je shvatila da su se u izjavi pominjala dugovanja.
"Potpuna sam šokirana da mi je banka dala da potpišem takvu izjavu. Šokirana sam da klijenti u trenutku kad im je izrazito teško treba da vode računa da li će neko da im da potpišu papir gde se pominje mogućnost plaćanja dugovanja. Veoma sam se zabrinula da ću ipak morati da izmirim dugovanja zbog papira koji sam potpisala u potpunom stanju tuge, šoka i bola", zaključila je razgovor naša sagovornica.
Šta smatra advokat o izmirenju dugovanja
Advokat Lazar Borozan je za portal MONDO kazao da smatra da u izjavi o smrti ne treba da stoji ništa drugo sem konstatacija o smrti. Istakao je i da naslednik po Zakonu o nasleđivanju odgovara za dugove ostavioca samo do visine vrednosti nasleđene imovine.
"U ovom slučaju, ako sam dobro shvatio, ne postoji vrednija imovina koju je naslednik stekao tako da on ne bi bio dužan da izmiri dugovanja. Smatram da u izjavi koju je potpisala vaša čitateljka nema elemenata na osnovu kojih bi se zaključilo da je banka prebacila odgovornost plaćanja dugovanja na čitateljku. U jednom pasusu piše da je lice obavešteno o mogućnosti plaćanja duga i da treba pisanim putem da se obrati dalje banci. Ja ne bih to tretirao kao da se potpisivanjem izjave preuzela obaveza.
Postoji pravni institut preuzimanja duga, znači postoji pravna mogućnost da se nečiji dug preuzme ali ne bih tretirao ovu izjavu kao takvu. Mislim da je ne bi tretirala ni banka jer ovo kada bi se prvo jezički doslovno tumačilo piše da postoji mogućnost i da tek treba da se lice obrati banci ako je zainteresovano. Znači ne piše nigde da je preuzet dug. Druga stvar, i da je malo drugačije formulisano, u takvim situacijama se tumače odredbe u korist ovde konkretnog fizičkog lica", započeo je razgovor naš sagovornik.
Napomenuo je da Zakon o zaštiti potrošača kaže da se nedorečene, nejasne odredbe ugovora tumače u korist potrošača.
"Konkretno za ovaj slučaj postoji Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga gde piše da Narodna banka Srbije može utvrđivati da li je davalac finansijske usluge, odnosno banka, obavljao nepoštenu poslovnu praksu. Ako se utvrdi da je banka obavljala nepoštenu poslovnu praksu Narodna banka može da donese svoje rešenje kojim zabranjuje primenu takve odredbe.
Da je u ovom slučaju stvorena obaveza čitateljke da plati dugovanja, ona bi zaista bila stvorena na osnovu te nepoštene poslovne prakse jer kad vi u banci potpisujete nešto što je u svojoj suštini, pa čak i po naslovu, vezano za nečiju smrt, vi ne očekujete da ćete u okviru toga imati jedan pasus koji se tiče nečeg drugog a to je preuzimanje duga", kazao je advokat.
Naš sagovornik je napomenuo i da treći zakon štiti našu čitateljku i da je to Zakon o obligacionim odnosima koji propisuje da se nejasne odredbe, kad je na primer Ugovor unapred pripremljen i odštampan od strane jedne strane, tumače u korist druge strane.
"U tom smislu tri zakona bi ovo tumačila u korist fizičkog lica koje jeste u principu dovedeno u zabludu", zaključio je razgovor za MONDO advokat Lazar Borozan.
Jovan Ristić iz udruženja Efektiva objasnio je za naš portal da po njemu potpisana izjava ne može da se tumači kao da naša čitateljka mora da izmiri majčina dugovanja koja su veća od njenog naslednog dela.
Kako izgleda izjava o prijavljivanju činjenice smrti koju je potpisala naša čitateljka?
Beograđanka S. M. poslala je našoj redakciji kako izgleda izjava o prijavljivanju činjenice smrti koju je potpisala u banci.
"Izjavljujem da sam od službenika banke upoznat o mogućnosti da nastavim sa izmirivanjem obaveza koji je pokojnik imao u banci pod inicijalno odobrenim uslovima odnosno pod izmenjenim uslovima, te da je potrebno da podnesem pismeni zahtev za nastavak izmirenja obaveza o kojem će nadležni u banci doneti odluku", deo je izjave o smrti.
Podsetimo, ranije smo pisali da je naša čitateljka postala starateljka svojoj majci ali nakon što je nastalo dugovanje. Dok je majka bila živa, Beograđanka je izmirivala dugovanja.
"Otplatila sam oko 10 rata, a onda je majka preminula. Odmah sam obavestila banku i računala na to da me neće kontaktirati zbog njenih dugovanja. Međutim, ubrzo sam dobila obaveštenje iz banke da treba da se plati sledeća rata. Opet sam ih pozvala i podsetila da je majka preminula napominjajući da iza sebe nije ostavila nikakvu imovinu", kazala je ranije naša sagovornica.
BONUS VIDEO: