Za samo mesec dana u okviru pilot projekta "Otpad od hrane za zelenu energiju" tri ugostiteljska objekta u Beogradu su preradom ostataka hrane u biogas i kompost uspela da ostvare uštedu jod četiri tone ugljen-dioksida. To je jednako količini koju apsorbuje 190 stabala tokom godinu dana. Iz resornog ministarstva najavljuju da bi od jeseni mnogo više hotela, restorana i kafića trebalo da se uključi u ovaj projekat, kao i da će raditi na zakonskoj regulativi kako bi se u narednom periodu ova vrsta otpada zbrinjavala na odgovarajući način.
Kosti, ljuske, ostaci hrane na tanjiru nakon jela nisu samo otpad, već su i izvor nove energije. Njihovim efiksnijim upravljanjem mogli bismo da smanjimo emisiju gasova sa efektom staklene bašte, kao i da ubrzamo energetsku tranziciju ka obnovljivim izvorima. Za samo mesec dana tri beogradska hotela preradila su 5,8 tona ovog otpada i time ostvarila ogromnu uštedu ugljen-dioksida.
"U Beogradu ima oko 26.000 ugostiteljskih objekata, koji godišnje generišu oko 40.000 tona otpada od hrane. Značaj ove inicijative se ne ogleda isključivo u količinama sakupljenog, prerađenog i otpada pretvorenog u struju u biogasnom postrojenju u ovom inicijalnom periodu, već je to dokaz da se kuhinjskim otpadom iz HOREKA sektora može upravljati mnogo pametnije i efikasnije od uobičajenog odlaganja na deponiju", kaže Ana Mitić Radulović, koordinatorka tima za cirkularnu ekonomiju u UNDP-u.
Model naplate odnošenja otpada mora da se menja
Zaposleni u hotelima koji su učestvovali u pilot projektu kažu da su im postignuti rezultati inspiracija za dalje aktivnosti kojima bi doprineli cirkularnoj ekonomiji i zaštiti životne sredine.
"Postoji prostor da se smanji količina hrane koja se baca, a učešće u ovom projektu omogućilo nam je da sagledamo količine i vrste namirnica koje najčešće završavaju kao otpad", kaže Marija Milekić, stručni saradnik za bezbednost i zdravlje na radu, zaštitu od požara i zaštitu životne sredine u Kraun plazi u Beogradu.
Ovom inicijativom žele da ohrabre i ostale ugostitelje da im se pridruže i da time doprinesu smanjenju količine otpada na deponijama i emisiji štetnih gasova.
"Privlačenje ostalih privrednih subjekata je izazov, jer još ne postoji zakonodavni okvir koji bi podržao ovaj vid cirkularne ekonomije. Takođe, činjenica je da i dalje postoji model naplate odnošenja komunalnog otpada po kvadratnom metru prostora umesto po količini proizvedenog otpada za mesec dana, što nije u skladu sa svetskom praksom. Ukoliko bi se ovakva situacija promenila, naglo bi se povećao broj učesnika u poduhvatima poput ovog", objašnjava Milekić.
U kompaniji koja prerađuje otpad od hrane kažu da se za zaposlene u ugostiteljskim objektima pre početka saradnje organizuju obuke o pravilnom sakupljanju i odlaganju ovog otpada.
"Saradnja nije ograničena samo na pravna lica, ali ju je dosta teže organizovati sa fizičkim licima, tako da se ona uglavnom odnosi na stambene zajednice koja su, ipak, pravna lica. Mi svakako nastojimo da u budućem periodu zajedno sa resornim ministarstvom pokrenemo inicijative koje su potrebne kako bi se bliže uredilo sakupljanje organskog otpada koji nastaje kod fizičkih lica", kaže Bojan Gligić, direktor kompanije Eko Tron.
Bačena hrana – uzrok požara na deponijama
Većina komunalnog otpada je organskog porekla, a ono se na deponiji razgrađuje uglavnom na ugljen-dioksid i metan.
"Gasovi odlaze u atmosferu i doprinose klimatskim promenama ili se čak zapale na površini deponije i imamo sagorevanje štetnih materija koje onda udišemo. Veoma je bitno da se otpad prerađuje zbog zaštite zdravlja ljudi, ali i zbog obnovljivih izvora energije. Moramo da nateramo otpad da konstantno kruži i menja svoje oblike i da nikad ne zastane tamo gde će opteretiti našu životnu sredinu", dodaje naš sagovornik.
Energija koja se dobija iz biogasa može da se koristiti za dobijanje električne i toplotne energije, ali i za gorivo koje mogu koristiti vozila. U resornom ministarstvu kažu da je tokom 2022. u Srbiji generisano 3,18 miliona tona komunalnog otpada, u kojem udeo biorazgradivog otpada bio 45,6 odsto.
"Ideja je da se pilot projekat nastavi od septembra tako što ćemo uključiti i objekte za pripremu hrane predškolskih ustanova, studentske menze i skupštinski restoran. To će biti primer i ostalim javnim ustanovama koje imaju masovnu pripremu hrane. Planiramo da i dalje uključujemo sve zainteresovane ugostiteljske objekte", kaže Sandra Dokić, državna sekretarka Ministarstva zaštite životne sredine.
U nekim EU zemljama zabranjeno je bacati hranu
Efikasan sistem upravljanja otpadom od hrane, dodaje, može da se uredi samo donošenjem zakonske obaveze da se ova vrsta otpada zbrinjava na odgovarajući način, što će biti jedan od narednih koraka ministarstva.
"Pored samog rešavanja problema otpada od hrane, fokus u narednom periodu će nam biti i na prevenciji nastajanja ove vrste otpada. U susret važnom događaju koji nas čeka u 2027. godini a to je EKSPO 27, planiramo da potpuno uredimo sistem upravljanja otpadom od hrane iz HOREKA sektora, budući da se tada očekuje veliki broj gostiju i da će samim tim i da se priprema dosta naše ukusne hrane", dodaje naša sagovornica.
Evropska unija, podseća, godinama zahteva od članica da smanje rasipanje hrane u svakoj fazi lanca snabdevanja. Srbija se, kao zemlja kandidat, tome prilagođava.
"U mnogim zemljama odlaganje otpada od hrane na deponije je zabranjeno. U Francuskoj su supermarketi od 2016. u obavezi da neprodatu hranu doniraju. U Finskoj je 2021. usvojena Mapa puta za prevenciju otpada od hrane, koja predviđa slične mere. EU je prošle godine predložila ciljeve za smanjenje otpada od hrane, koji podrazumevaju da se do 2030. otpad iz proizvodnje hrane mora smanjiti za najmanje 10 odsto, a otpad od hrane potrošača, iz domaćinstava i ugostiteljstva, za čak 30 odsto", napominje Mitić Radulović.
Šta mora da se obezbedi
Da bi se ovi ciljevi i ideje sproveli u delo potrebno je da se radi na više koloseka istovremeno. Promene na pojedinačnom nivou jesu važne, ali nisu dovoljne.
"Moraju se obezbediti sistemske mere podrške za inovacije i promene uobičajenog poslovanja. Moraju se osluškivati potrebe inovatora kako bi se pravni i administrativni okvir uskladio sa potrebama i mogućnostima realne privrede, a onda se o svim dobrim praksama mora mnogo pričati i pisati, kako bi što više građana i kompanija razumelo potrebe za tranzicijom sa linearne ka cirkularnoj ekonomiji i shvatilo brojne prednosti ove tranzicije", kaže naša sagovornica.
Nadležni kažu da je Srbija ozbiljno počela sa izgradnjom infrasturkture za zbrinjavanje i tretman otpada od hrane. Predviđene su kompostane u okviru regionalnih centara za upravljanje otpadom koji su izgrađeni ili će se izgraditi. U narednom periodu zadatak će biti i izgradnja novih biogasnih postojenja koja su neophodna kako bi biorazgradiv otpad mogao maksimalno da se iskoristi.
BONUS VIDEO:
(RTS/Mondo/A.V.)