Mark Andersen, milijarder investitor koji je predvideo uspon interneta 1993. godine, ponovo je uzburkao svet tehnologije svojom najnovijom prognozom. Kako je istakao Andersen, do 2034. godine tradicionalni posao od 9 do 5 će postati zastareo, uvodeći eru u kojoj rad kakav poznajemo možda više neće biti neophodan za preživljavanje ili udobnost.
Suština Andersonovog predviđanja leži u transformativnoj moći veštačke inteligencije (AI). On predviđa budućnost u kojoj će veštačka inteligencija dramatično smanjiti cenu roba i usluga, čineći ih toliko pristupačnim da će se potreba za konvencionalnim zapošljavanjem značajno smanjiti.
Uticaj veštačke inteligencije na profesionalne usluge
Andersen ukazuje na nekoliko profesionalnih usluga visoke vrednosti za koje veruje da će doživeti smanjenje troškova za čak hiljadu puta i to sve zbog AI:
- Pravne usluge: Sistemi zasnovani na veštačkoj inteligenciji mogli bi da sastavljaju pravne podneske i pružaju pravne savete uz samo delić trenutnih troškova.
- Medicinska dijagnostika: Napredni AI algoritmi mogu da isporuče tačne medicinske dijagnoze za mnogo manje para.
- Menadžment konsalting: AI bi mogla da ponudi strateške poslovne uvide i rešenja po dramatično smanjenim cenama.
Ovi primeri predstavljaju samo vrh ledenog brega. Implikacija je da će AI demokratizovati pristup uslugama koje su trenutno skupe i često nedostižne za mnoge pojedince i mala preduzeća.
Doplerov efekat
Potencijalni uticaj takve promene je zapanjujući. Ako osnovne usluge postanu drastično jeftinije, troškovi života bi mogli naglo pasti. Ovo smanjenje životnih troškova moglo bi, zauzvrat, da smanji finansijski pritisak koji pokreće veći deo današnje radne snage. Štaviše, kako AI preuzima složenije zadatke, priroda ljudskog rada se može fundamentalno promeniti. Umesto da rade na preživljavanju, ljudi se mogu baviti strastvenim projektima, baviti se kreativnim poduhvatima ili se fokusirati na lični rast i odnose.
Izazovi i razmatranja
Iako je Andresenova vizija objektivno optimistična, ona postavlja nekoliko pitanja i potencijalnih izazova:
- Ekonomsko restrukturiranje: Kako će privreda funkcionisati ako tradicionalni poslovi masovno nestanu?
- Raspodela prihoda: U svetu gde veštačka inteligencija stvara obilje, kako će se raspodeliti resursi i bogatstvo?
- Svrha i značenje: Kako će ljudi pronaći svrhu i strukturu u svom životu bez tradicionalnog rada?
- Prilagođavanje veština: Koje nove veštine će biti vredne u svetu kojim dominira veštačka inteligencija?
Put do 2034. godine
Važno je napomenuti da Andresenovo predviđanje, iako uzbudljivo, nije zagarantovano. Put u takvu budućnost zahtevao bi značajan tehnološki napredak, promene politike i društvene promene. Međutim, s obzirom na brz tempo razvoja veštačke inteligencije kojem danas prisustvujemo, nije teško zamisliti svet u kojem AI značajno preoblikuje naš ekonomski pejzaž. Od GPT modela koji pišu tekst nalik čoveku do AI sistema koji dijagnostikuju bolesti, već vidimo uvid u ovu potencijalnu budućnost.
Zaključak
Predviđanje Marka Andersena za 2034. predstavlja provokativnu viziju budućnosti - onu u kojoj je veštačka inteligencija učinila tradicionalni rad zastarelim i dramatično smanjila troškove života. Iako ova prognoza možda izgleda radikalno, istorija je pokazala da tehnološke revolucije zaista mogu preoblikovati društvo na duboke i neočekivane načine.
Kako se približavamo 2034. godini, za pojedince, preduzeća i kreatore politike biće od ključnog značaja da razmotre implikacije takve promene. Bilo da se njegovo predviđanje obistini ili ne, jasno je da će AI igrati transformativnu ulogu u oblikovanju naše buduće ekonomije i društva. Ključ će biti da se ovom promenom krećemo promišljeno, obezbeđujući da se prednosti obilja vođenog veštačkom inteligencijom ravnopravno dele i da smo spremni za izazove koje ova nova era može doneti.
BONUS VIDEO:
(Mondo)