Letovanje u Srbiji delu građana predstavlja "zlatnu rezervu" ukoliko iz nekog razloga ne mogu da otputuju na more, dok ima i onih koji odmor žele da provedu na nekoj od najlepših destinacija u našoj zemlji.
Sticaj okolnosti potpisnicu ovih redova naveo je da svoje slobodne dane provede na proputovanju po Srbiji, a avantura je počela u Mećavniku.
Taman kad sam zadovoljno konstatovala da je potraga za prenoćištem trajala svega nekoliko minuta, otreznila me je poruka na ekranu telefona – za jednu noć sam morala da izdvojim 50 evra za kolibicu smeštenu u Ulici Brus Lija. U cenu je ušao i "tradicionalni srpski doručak" u restoranu u blizini, a s obzirom na kvalitet hrane, kad se podvuče crta, trošak se isplatio.
Za ručak je usledila teleća čorba i koštala je malo više od 200 dinara, a uz glavno jelo, teletinu ispod sača, od 900 dinara, ova gozba izašla je malo preko 1. 000 dinara, dok su dve šljivovice stigle gratis uz objašnjenje "da se nazdravi".
Odlazak do Zlatibora trajao je nešto više od sat vremena, gde je nezaobilazna destinacija bila čuvena gondola, panoramska žičara koja vas prevozi iznad najlepših planinskih krajolika.
Bajkovita lepota nestaje na trenutak, kad vidite da vožnja do vrha Tornik i nazad za odrasle košta 1.500, dok je dečja karta za decu od 6-12 godina 800 dinara.
Na moju konstataciju da četvoročlana porodica mora pravo malo bogatstvo da izdvoji, ljubazna gospođa na blagajni mi kaže da vredi svakog dinara.
Iako mi kabine okačene o sajle nisu ulile poverenje, s obzirom da nisam ljubitelj visine, hrabreći sebe da "nije mama kukavicu rodila" i "jednom se živi" uzela sam kartu i smestila se u sedište. Prvih nekoliko minuta izmamili su mi sve psovke kojih sam se setila, jer je polazak bio pomalo turbulentan (srećom bila sam sama u kabini), ali ubrzo potom pred vama se pruža pogled od kog zastaje dah – tada zaboravljate na cenu, strah i sve ono što vas je možda u početku odvraćalo od dolaska na gondolu.
Nakon vožnje od 25 minuta, sledeća stanica bila je brvnara koju smo pronašli po preporuci lokalaca, jer je na Guglu nije bilo. Uputili smo se sa ciljem da probamo komplet lepinju, čuveni lokalni specijalitet koji predstavlja zaštitni znak ovog kraja. Kombinacija mladog zlatiborskog kajmaka, jaja i pretopa koštala je 300 dinara po osobi, a šljivovica i kisela došle su gratis, opet za dobrodošlicu i nazdravljanje sa domaćinom.
Oko 25 hiljada dinara za prenoćište na Kopaoniku
Baterije smo dalje punili na Kopaoniku, gde smo odlučili da odaberemo nešto "komercijalno" umesto tradicionalne ponude. Kada je u pitanju hotelski smeštaj, na Kopaoniku se može naći od 25.000 dinara za dve osobe, sa doručkom, a uz kompletnu spa i velnes ponudu, to je predstavljalo možda i najskuplji deo avanture. Par sati na masaži i u osvežavajućem bazenu bilo je dovoljno da se konstatuje da se investicija isplatila.
Na red je došlo da se ispita i banjski turizam, pa nas je put naveo u Vrnjačku Banju, gde smo pronašli apartman za 70 evra, u okviru kojih imamo doručak, uz korišćenje bazena.
Put nas je narednog dana naveo do Rtnja, gde smo za nešto manju sumu dobili apartman sa doručkom, a za dalju avanturu – istraživanje mističnog kraja na kvadovima, bilo je potrebno doplatiti od 50 evra pa naviše, u zavisnosti od toga koju opciju odaberete.
Oblik piramide, vrh Šiljak i podzemne pećine, priče o energetskim poljima i legendarne priče o vanzemaljcima neizostavni su deo boravka na ovom prelepom mestu, ali osim pada na čuvenoj "Stazi zdravlja" potpisinica ovih redova nije doživela ništa dramatično.
Poseban doživljaj predstavlja noćni uspon koji na ovoj jedinstvenoj planini, kao i doček izlaska sunca u zoru, kada se mogu videti Sokobanja, Kopaonik, Stara planina, Bor, Boljevac, Jastrebac, Kučajske planine, pa čak i vrh Avale i Kalemegdan.
Ture su uglavnom organizovane, pa je savet da izdvojite koji dinar i ipak ovo zadovoljstvo priuštite sebi, ali u organizaciji nekog ko se dobro snalazi u ovom kraju...ili budete hrabri i krenete sami u avanturu, na vama je.
Kraški predeli Rtnja okoline bogati su pećinama i jamama ali mnoge od njih još nisu pripremljene i pristupačne pogledima radoznalih turista. Ipak, Bogovinska pećina spada u najduže speleološke objekte u Srbiji, a posebnu čar poseduju dublji delovi pećine, koji su obloženi svetlucavim nakitom raznih boja.
Put nas je dalje naveo u Vojvodinu, gde smo istraživali čari Fruške Gore.
Smeštaj u možda jedinom kompleksu koji "nije za svačiji džep" koštao je za dve osobe gotovo 400 evra, a uključivao je i doručak.
Kada se sve stavi na papir, zaključili smo da produženi vikend na Fruškoj Gori košta skoro kao aranžman u predsezoni u Grčkoj, pa iako je predeo bajkovit i prelep, pitanje je koliko je isplativ na način koji smo mi odabrali.
Uz iznajmljeni automobil, koji je bio neophodan jer je odluka da se nekoliko slobodnih dana provede putujući na različite destinacije širom Srbije, značila da ne možemo da se oslonimo na lokalne autobuske linije. To je dalje značilo da je bilo potrebno izdvojiti još minimum 400 evra, uz neophodan depozit.
Porast turista u Srbiji
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, turizam u Srbiji beleži stalni rast, pa je podatak da je u aprilu 2024. godine, u poređenju sa aprilom 2023, broj dolazaka turista bio veći za 7,1 odsto, dok je broj noćenja turista bio veći za 9,1 odsto, pokazao da smo krenuli putem kojim ide sve veći broj putnika koji odmor provode u našoj zemlji.
Takođe, u 2022. godini, prihodi od turizma su porasli na 2,71 milijarde dolara, a skoro dva miliona turista je posetilo zemlju.