Posao na kruzeru je u poslednje vreme vrlo poželjan za mnoge. Najveći razlog za to su dobre plate. Traže se različite pozicije od kuvara, konobara, fitnes trenera, IT stručnjaka... Ono što se podrazumeva na kojoj god poziciji da radite, jeste da znate jedan strani jezik.
Plate se kreću od 1.500, a a za neka zanimanja idu i do 5.000 evra. Na primer pica majstori mogu da zarade od 1.000 evra do preko 2.000 evra, mesečna plata konobara iznosi preko 3.000 evra. Najtraženije i najplaćenije zanimanje trenutno na kruzerima su IT stručnjaci, njihova zara ide do 5.000 evra mesečno. Ovo i ne čudi toliko, s obzirom na to da je ovo zanimanje koje je danas traženo svuda u svetu.
Ono što je mana ovakvog posla je to što radnici koji zarađuju platu na kruzerima u našoj zemlji imaju status gori nego frilenseri. Najveći problem predstavlja visina poreza, koja iznosi oko 50 odsto njihove zarade. Poslednjih godina, frilenseri su bili na meti za ne plaćanje poreznih obaveza, što je otvorilo i pitanje da li uredno izmiruju obaveze i pomorci.
Dok u okolnim zemljama Bugarskoj, Rumuniji, Hrvatskoj i Crnoj Gori pomorci plaćaju minimalne do 15% poreze i doprinose u Srbiji Zakon ove radnike ne prepoznaje. Oni se vode kao nezaposleni sa primanjima i to dovodi do naplate poreza od 45-55% sa doprinosima.
Koliko ljudi radi tačno na prekookeanskim brodovima ne zna se sa sigurnošću. Ranije su ljudi išli mnogo više, jer su zarade bile veoma visoke, međutim, poslednjih godina se to promenilo. Mnogi radnici tvrde da sa duplom smenom i bez slobodnog dana, koliko rade na kruzeru, mogu i kod kuće isti iznos da zarade.
Na osnovu grupa koje postoje i broju njenih članova, može se reći da na prekookeanskim brodovima radi oko 20.000 naših radnika. Da je situacija u praksi totalno nepravedna kada se porede naši državljani i državljani zemalja EU najbolje govori primer. Na platu od 3.000 evra mesečno, u Hrvatskoj se legalno plaća 200 evra za doprinose, uz to ide zdravstveno i penzijsko i radnik je oslobođen poreza u slučaju otkaza i u slučaju bolesti. Sa druge strane, srpski pomorac na platu u istom iznosu državi treba da izdvoji polovinu, odnosno 1.500 državi, i to kao "nezaposleno lice koje prihoduje iz inostranstva".
BONUS VIDEO:
(Blic/MONDO/Ivana Vlajković)