Hong Kong je 2021. i 2022. godine proglašen za najskuplji grad za život, ali to nije pokolebalo jednu Anastasiju, Srpkinju koja je odlučila da studije nastavi baš u ovom gradu. Od kulturoloških razlika do šokova zbog, za njihove prilike, uobičajenih navika, od cena u kafićima i restoranima do trikova lokalaca koji olakšavaju budžet, Anastasija je u razgovoru za MONDO otkrila kako izgleda život u ovom milionskom gradu, u poređenju sa Beogradom.
Prvi šok koji je doživela, kada je kao student na razmeni stigla u Hong Kong, jeste kada je videla da ljudi zaista spavaju i sedeći i stojeći u javnom prevozu, na fakultetu gde god postoji stolica, u restoranu dok čekaju da dođe hrana, na pokretnim stepenicama i slično.
"Bilo mi je čudno i smešno kada se jedna devojka u gradskom prevozu naslonila na moje rame da bi spavala", počinje priču za MONDO.
Najveći kulturološki šok kaže da je doživela kada je prošla kroz tzv. životinjsku pijacu, gde može ili da se kupi živa životinja ili ribu, koju prodavci na licu mesta ubiju, kako bi garantovali svežinu.
"Takođe postoje i tezge na kojima stoji već očišćeno meso i riba bez adekvatnog hlađenja s obzirom da su na spoljnoj temperaturi koja je uvek oko tridesetak stepeni celzijusa", otkriva nam Anastasija.
Cene hrane u restoranima i prodavnicama
Kažu da se naši ljudi najteže navikavaju na njihovu kuhinju, pa je naše sledeće pitanje išlo u tom pravcu.
"Na mom fakultetu, srećom, postoji menza sa 13 restorana koji nude različite kuhinje, a cena za obrok sa pićem je oko 200-450 dinara. Tako da često ručak u menzi koristimo kao izgovor da nakon istog popijemo kafu i improvizujemo druženje u kafiću", ispričala nam je.
Na svakom ćošku se nalaze mini-prodavnice koje svoj kompletni sadržaj menjaju tri puta (ponuda za doručak, ručak i večeru) dnevno, a za razliku od rodnog Beograda, Anastasija nam kaže da je ovde život vrlo užurban.
Na ulicama nema bašti kafića, koji su prepoznatljivi simbol beogradskog dnevno-noćnog prvoda, već je sve organizovano po principu kupovine kafe koju gosti nose sa sobom. Kultura "za poneti" prelila se i na restorane, pa je sasvim uobičajeno videti lokalce kako stoje u višečasovnim redovima ispred lokalnih restorana koji nude akcije u vreme ručka.
"Hrana u lokalnim restoranima je izuzetno povoljna, za 400 dinara već možete imati pravi obrok sa pićem", rekla nam je.
Za one probirljive, kojima kineska kuhinja nije među omiljenim, na raspolaganju je široka ponuda namirnica po marketima, ali je to ujedno i poseban udar na budžet. Svi proizvodi poput paste, soseva, pavlake, sireva i mleka isključivo su uvozni, pa je za standardnu kutiju paste i jedan pesto sos potrebno oko 1.400 dinara. Među najskupljim namirnicama nalazi se ono što je gotovo neizostavni i svakodnevni detalj na srpskim stolovima, a to su kravlje mleko i mlečni proizvodi. Razlog za to je što je najveći deo je uvezen iz Australije i Francuske, a isto važi i za ostale proizvode koji su karakteristični za našu prehranu u Evropi.
Otkud Anastasija u Hong Kongu?
Iz Srbije, Anastasija je do Hong Konga stigla preko Beča, gde se prvobitno preselila zbog osnovnih studija na Ekonomskom Univerzitetu. Odabir mastera nakon što je stekla diplomu naveo ju je da se prijavi za razmenu u Hong Kongu jer je taj grad videla kao vrhunac funkcionalnosti i inovacije.
"Pošto su samo dva studenta sa mog mastera mogla da budu izabrana, deo mene se nakon prijave nadao da neće biti izabran zbog velike konkurencije iz straha od odlaska na drugi kraj sveta, ali ispostavilo se da je odlazak ovde bio sjajna odluka", rekla je Anastasija za naš portal.
(Mondo.rs)