Džulijan Abasu iz Ugande je student medicine u Beogradu, zna jezik, zemlja i narod joj se dopadaju i volela bi da ostane u Srbiji.
Džulijan Abasu je studentkinja medinice na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, poreklom je iz Ugande, a otac joj je rekao da dođe u Srbiju jer je ovo "kulturna zemlja". Ona je gostovala u emisiji "Jutro" na televiziji "PRVA" gde je otkrila svoju životnu priču i zašto je odlučila da studira medicinu baš u Srbiji.
U Beogradu je dve godine ali odlično govori našim jezikom. Ispite polaže na srpskom jeziku.
"Ja sam stipendijski student, imamo stipendijski program koji se zove 'Svet u Srbiji', imamo studente iz različitih zemalja - Azije, Južne Amerike, Afrike i naš stipendijski program je na srpskom i moramo da studiramo i polažemo na srpskom jer je ovo srpska zemlja", započela je Abasu.
Padeži su joj najteže pali. Sa tim se namučila, a ni širok vokabular našeg naroda joj nije bio jednostavan.
"Srpski jezik ima mnogo vokabulara, jedna reč ima mnogo reči, odnosno više značenja, sinonima, antonima...", rekla je Abasu.
Potom se prebacila na srpski narod i gostoprimstvo. Uporedila je Nemačku i Srbiju.
"Volim srpski jezik i narod uopšte, kad sam došla ovde, mislila sam da će biti kao u mnogim evropskim državama koje sam pre posetila, ljudi u Nemačkoj nisu baš gostoljubivi, dok su ovde ljudi uzbuđeni da me vide. Prija mi to", dodaje Abasu.
Neizostavni deo razgovora je bila hrana. Voditeljka je saznala, iz pouzdanih izvora, da je Abasu dobila koji kilogram viška zbog naše domaće hrane.
"Kada sam došla ovde, bila sam tanka. Imala sam 56 kilograma, a onda posle mesec dana sam jela hleb, sir, jogurt, meso za ručak i večeru i imala sam 65. Baš volim srpsku kuhinju, pogotovo mlečne proizvode. Sve vrste sira sam jela", izjavila je Abasu uz širok osmeh dok je pričala o siru.
Naredna tema razgovora bila je klima. U Ugandi je navikla na drugačiju zimu u odnosu na onu kakva je u Srbiji.
"Navikla sam se već, ovde idem napolje kada pada kiša. U Ugandi nemamo dobre auto-puteve, a kad pada kiša, ne možemo u školu. Ne mogu da prođu autobusi i automobili, putevi nisu prohodni", navela je Abasu.
Otkrila je zašto je želela da studira baš medicinu. Prvobitne opcije su joj bile Nemačka ili Austrija.
"Moj životni san je bio da studiram medicinu. Tražili smo zemlju u Evropi, opcije su bile Nemačka ili Austrija. Prijatelj oca je rekao da odem u Srbiju. Kada je moj otac saznao da je ovo pravoslavna i konzervativna zemlja, on mi je rekao da idem tamo. Cela porodica voli Srbiju, volimo prirodu, nisam išla kući dve godine i četiri meseca. Lepo mi je ovde", kaže Abasu i ističe kako je jako teško studirati medicinu.
Treća je godina studija, kaže da je teško učiti na engleskom, a tek na srpskom Trenutno sprema patologiju i farmakologiju.
"Život u Ugandi je drugačiji, živela sam u školi jer ne mogu da idem tamo autobusom, ljudi ne idu na posao svaki dan, ide se u baštu. Kafu nisam pre pila, tamo se samo pije mleko", istakla je Abasu.
Omiljeno mesto u Beogradu joj je Gardoš jer voli da posmatra panoramu grada. Voli Avalski toranj, muzeje, parkove. Volela bi da ostane u Srbiji, ali kaže da mora da se vrati u Ugandu jer tamo nema mnogo doktora da pomogne svom narodu.
BONUS VIDEO:
(MONDO/A.B.)
