Novogodišnje čestitke na adrese korisnika stambenih kredita stigle su pre roka, čak tri meseca pre dočeka. U njima, na žalost, nisu ispisane lepe želje, već obaveštenje banke o povećanju mesečnih rata i to već od 1. januara. Nema, međutim, jedinstvenog odgovora koliko će građani, ukoliko se mera Narodne banke Srbije o moratorijumu za otplatu kredita ne produži i u 2025. godini plaćati više, s obzirom na to da to zavisi od više faktora, odnosno kada ste se zadužili, koliko ste rata već platili, koliki je preostali period otplate, koliko ste se zadužili i slično.
Vladimir Vasić, finasijski konsultant procenjuje da će za kredit od 50.000 evra rata od januara u proseku biti viša između 40 i 50 evra mesečno.
"Banke su slanjem obaveštenja klijentima samo ispoštovale zakon po kome moraju tri meseca pre bilo kakve promene u uslovima da obaveste korisnike, a do 1. januara je ostalo taman toliko vremena. Iako su mnogi očekivali da će im najavljeni zakon o ograničavanju kamatnih stopa smanjiti rate dogodiće se suprotno, jer ovo povećanje je rezultat isteka moratorijuma 31. decembra 2024. godine", kazao je.
Najavljenim zakonom, navodi on, je u stvari napravljen samo kompromis za ubuduće. Prema Vasićevom mišljenju kamatna stopa od 4,08 odsto, uvedena privremenim merama iz septembra prošle godine, trebalo bi da ostane do kraja.
"Najavljeno pojeftinjenje u bankama će ovako kada se usvoji važiti samo za dozvoljeni minus i kreditne kartice, dok će zaduženja na kredite porasti", naveo je.
Objašnjenje proizilazi iz činjenice da je moratorijumom određena fiksna kamatna stopa na stambene kredite od 4,08 odsto, a da bi sadašnje rate ostale nepromenjene kamatne stope na međunarodnom tržištu trebalo bi da padnu na nivo od jedan do 1,5 odsto.
Na tih 1,5 odsto onda ide bankarska marža koja se kreće od 2,5 do tri odsto. Samo u tom slučaju korisnici kredita ne bi osetili promenu od nove godine na svojim mesečnim ratama, ali to je, ukoliko Narodna banka ne preseče u poslednjem momentu, trenutno u domenu naučne fantastike.
Gotovo svi zaduženi u evrima
U Srbiji je, prema podacima Narodne banke, 99 odsto stambenih kredita vezano za evro, a gotovo 85 odsto tih zajmova je ugovoreno sa promenljivom kamatnom stopom. Na sve te kredite (uz uslov da ne prelaze iznos od 200.000 evra) od oktobra 2023. primenjuje se mera NBS doneta u septembru iste godine, koja podrazumeva ograničenje kamatne stope.
Prema predlogu NBS i trenutnom stanju na tržištu, nominalne kamate na stambene kredite ne bi smele da budu više od 5,44 odsto, a mogle bi da do kraja 2026. budu ograničene na pet odsto.
Maksimalna vrednost efektivnih kamatnih stopa, koje sadrže nominalne, ali i dodatne troškove odobravanja kredita i drugih provizija i predstavljaju ukupnu cenu koštanja kredita za korisnike, iznosiće 7,75 odsto, dok će maksimalna kamata za gotovinske i potrošačke kredite biti 15,67 odsto, a uvedena su i ograničenja u korišćenju prekoračenja na tekućim računima i kreditnim karticama.
U Nacrtu novog zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, koji je objavljen je na sajtu NBS, a prošao je i javnu raspravu, u prelaznoj odredbi člana 76. navedeno je da će se kod ugovora koji su bili obuhvaćeni privremenom merom u narednom periodu, do najviše dve godine, primenjivati kamatna stopa do 5%, čime se privremena mera ograničenja kamatne stope od septembra prošle godine de facto produžava. Visina stope je nešto veća, ali je značajno ispod tržišne stope koja bi se primenila bez tog ograničenja.
BONUS VIDEO:
(Kurir/MONDO/Ivana Vlajković)