Iako je plaćanje čekovima najbezbedniji i najbezbolniji oblik plaćanja jer nema kamate, poslednjih godina prisutan je pad interesovanja za ovu bankarsku uslugu, jer se mlađe generacije okreću drugim finansijskim trendovima.
U poslednje vreme, pojedini potrošači su se žalili na pooštravanje uslova prilikom realizacije čekova od strane osiguravajućih kuća, odnosno da se sve više skraćuje vreme njihovog puštanja, što im je bio glavni adut. Beograđanka Mina G. (35), otkrila je da joj je ček ne samo odbijen na duži rok otplate, već i da je iznos drugačiji.
"Ranije sam uvek plaćala registraciju čekovima, ta stavka mi je prilična na godišnjem računu, i ovako mi je bilo lakše. Međutim, sada su mi tražili da se ček pusti pre pet meseci, i na veći iznos", objasnila je.
Ovakva praksa, odraziće se na korišćenje čekova, pa u krajnjoj liniji dovesti do "izumiranja čekova" u korist odloženog plaćanja, kreditnih kartica ili nekim novih usluga koje će biti dostupne potrošačima.
Taj trend pokazuju i zvanični podaci da je u 2023. godini realizovano 1,3 miliona manje čekova u odnosu na 2016. godinu. U prvom kvartalu 2024. realizovano je, kako navode u centralnoj banci, 1.746.033 čeka, ukupne vrednosti 8,34 milijarde dinara.
Prema definiciji, ček je hartija od vrednosti kojom izdavalac (vlasnik čeka) daje banci bezuslovnu naredbu da podnosiocu isplati naznačenu svotu novca. Svaki trgovac je obavezan da primi ček svake banke sa dozvolom za rad u Srbiji, objašnjeno je na sajtu Kamatica. Maksimalan iznos koji se može upisati na jednom čeku je 5.000 dinara.
Kako navode u NBS, od početka 2024. godine, gotovo svi čekovi, 99 odsto, upotrebljeni su za plaćanje roba i usluga. Građani njima plaćaju letovanja, kupuju hranu ili odeću, ali je tu često i registracija vozila, koja iz godine u godinu postaje sve teža stavka u organizaciji kućnog budžeta.
"Prihvatanje čekova prilikom registracije vozila zavisi od auto-kuće u kojoj se vrši, kod nas je praksa da se realizacija čekova vrši u dogovoru sa klijentima, odnosno da se piše vreme koje njima najviše odgovara - rekla je za "Blic Biznis" Dragica Matić iz jedne lozničke auto-kuće koja se bavi registracijom i tehničkim pregledom vozila. Naša sagovornica je dodala je da i dalje postoji interesovanje za ovaj vid plaćanja, ali u manjoj meri nego ranije.
"Građani sve više prelaze na plaćanje karticama na šest mesečnih rata, ali i na administrativnu zabranu", potvrdila je i Kata Tanasijević, menadžerka jednog beogradskog centra za registraciju vozila i navela da se i kod njih čekovi daju na 6 meseci maksimalno, što se klijentima unapred predoči.
Čekovima ili ne, život na rate je prinuda sa kojom se suočava današnja populacija širom sveta, a o uzrocima i posledicama ćemo u nekom narednom tekstu.
(Blic, Mondo.rs, I.L.)