Na tržištu rada evidentan je raskorak između potreba poslodavaca i želja učenika, a zanatske, mašinske i građevinske škole upisuje nedovoljno đaka. Već nekoliko godina gotovo niko ne želi da se školuje za zanimanja poput zidara, tesara, armirača, potvrđuju u Forumu srednjih stručnih škola, a kako ističe Milorad Antić, predsednik ovog foruma, nisu popunjene ni škole za pekare i mesare, izvođače ostalih građevinskih radova. O tome svedoči i statistika Nacionalne službe za zapošljavanje, jer su se upravo među najtraženijim zanimanjima - onima za kojima su poslodavci ovog avgusta prijavili najviše potreba za zapošljavanjem - našli tesari, armirači i zidari.
Na oglasima poslodavci nude plate iznad 1.000 evra za zanimanja kao što su varioci, profesionalni vozači, mehaničari, pekari, kuvari i zanatlije iz građevinske struke. Takođe, vodoinstalateri, električari, stolari i moleri mogu da zarade i više od te sume, naročito ako imaju svoje preduzetničke radnje. Ipak, statistika pokazuje da se u Srbiju najteže vraćaju oni koji su najpotrebniji - bravari, varioci, zanatlije, tesari - jer bolje zarađuju u inostranstvu.
"Što se tiče zanatskih zanimanja, recimo, prošle godine bilo je stotinak oglasa, što možda zvuči kao mali broj, ali kada pogledate broj prijava, onda zapravo vidite koliko nema ljudi s tim zvanjima na tržištu rada", otkriva Miloš Turinski, pi-ar "Infostuda2.
Manjak tih radnika povlači za sobom i druge probleme. Ko je prethodnih meseci morao da angažuje vodoinstalatera, električara, stolara ili molera, mogao je da se uveri koliko su ove usluge poskupele (moleri traže oko 12 evra po kvadratu), ali i kako je teško pronaći slobodnog i dobrog majstora. Stručnjaci tu nemaju dilemu - deficit radne snage u određenoj profesiji podiže cenu rada. Zanatlije su danas među najbolje plaćenim radnicima, ali je problem što ugovorene cene rada u tim delatnostima ne odražavaju uvek stručnost i obrazovanje, već potrebu za radnikom.
Bojan Stanić, pomoćnik direktora analitike Privredne komore Srbije, smatra da tržište diktira uslove i određuje koje profesije su perspektivnije u pogledu zarada.
"Nekada kada je u zemlji bilo mnogo električara, vodoinstalatera i vozača, ova zanimanja su bila plaćena manje nego što je to danas slučaj. S vremenom se situacija promenila. Generalno posmatrano, u poslednje vreme raste tražnja za stolarima, molerima, pekarima, keramičarima... Ipak, da bi zemlja imala održiv ekonomski i društveni razvoj, potrebni su joj i visokoobrazovani ljudi, poput doktora, ali i zanatlije. Zato je neophodno obezbediti kontinuiran rast zarada", naglašava Stanić.
Pošto su mladi nedovoljno zainteresovani za zanate, Ministarstvo za rad predložilo je da se napravi lista deficitarnih zanimanja koja bi omogućila da se radnici iz struka koje nedostaju Srbiji lakše "uvoze" iz inostranstva, preneo je Tanjug podsećajući da je Unija poslodavaca podnela predlog za sveobuhvatnu reformu obrazovnog sistema kako bi se uradila kompletna analiza i školstvo prilagodilo potrebama privrede. Liste deficitarnih zanimanja imaju i razvijene zemlje, kao što su Austrija i Nemačka, koje primaju veliki broj stranih radnika svake godine. Na osnovu takvih lista poslodavci mogu da angažuju osobe koje nisu državljani članica Evropske unije.
Oko 45 odsto mladih ne zarađuje
Kada je reč o zaradama, prema podacima iz Alternativnog izveštaja o položaju i potrebama mladih u 2024. godini, koji potpisuje Krovna organizacija mladih Srbije, istraživanje je pokazalo da do 80.000 dinara zarađuje 27,7 odsto mladih, a između 80.000 i 130.000 dinara prihoduje 18,1 procenat omladinaca. Više od 130.000 dinara prima 9,4 procenta mladih. Pored toga, 44,9 odsto mladih ne zarađuje. To su oni koji su u sistemu obrazovanja ili nezaposleni.
BONUS VIDEO:
(Politika/Mondo/Aleksandra Virijević)