Da li dizel i benzinski motori gube trku sa novim tehnologijama, pre svega električnim vozilima, ili ćemo još dugo morati da čekamo da umru, čak i kada im istekne rok 2035. godine kada bi, kako se smatra, trebalo da postanu vrsta koja umire na evropskim i hrvatskim putevima?
Sve su vidljiviji nedostaci evropskog plana, po kojem bi motori sa unutrašnjim sagorevanjem ušli u istoriju do 2035. godine. Stvar je manje-više poznata: pregovarači Saveta EU i Evropskog parlamenta ne tako davno postigli su dogovor o zakonu koji predviđa prestanak prodaje novih vozila na benzin ili dizel od 2035. godine. Već tada se znalo da će istorijski sporazum zadati veliki udarac najvećoj evropskoj ekonomiji i kolevci motora sa unutrašnjim sagorevanjem, Nemačkoj.
Drugim rečima, benzinski motori postaju toliko efikasni da dizel više nije očigledan izbor za štedljive kupce. Napredak u plug-in hibridnim i električnim pogonima predstavlja još jedan ekser u kovčeg dizel motora, smatra on.
Ali da li je zaista tako, pogotovo u Hrvatskoj?
Od januara do kraja septembra u Hrvatskoj je prodato 27.833 automobila na benzin, ili 53,8 odsto ukupne prodaje. Na drugom mestu su hibridi sa 11.792 prodata vozila, ili 22,8 odsto, treći su dizelaši sa prodajom od 9.547 vozila ili 18,4 odsto. Za devet meseci prodato je 1.598 potpuno električnih vozila, što je 3,1 odsto ukupne prodaje u prethodnom delu godine. Podsećamo, u prvih devet meseci 2024. godine u Hrvatskoj je prodato 51.782 nova putnička vozila.
Dok su dizelaši godinama držali više od 50 odsto ukupne prodaje, sada su na toj poziciji benzinci, dizelaši su pali na treće mesto.
2035? Čista utopija.
Kritičari EU i globalnih planova odmah su upozorili da je uklanjanje vozila na benzin i dizel sa puteva do 2035. čista utopija, pored toga što su za mnoge građane EU električna vozila i dalje preskupa. Tako nova Euro 7 regulativa sugeriše da će dizel automobili voziti evropskim putevima najmanje do 2050. godine, a verovatno i duže.
Ali ako prvobitni plan ostane na snazi, građani će moći da voze automobile sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem, pa čak i da kupuju polovne automobile na benzin i dizel i posle 2035. godine.
Da li će i premijum brendovi revidirati svoje planove, možda na brzinu usvojene?
Audi je najavio da će od 2026. prestati da razvija nove modele sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem, dok BMV očekuje da će do 2030. polovina svih njegovih automobila koji se prodaju u svetu biti potpuno električni.
Reno želi potpuno električnu ponudu od 2030. godine, a Mercedes planira da postane potpuno električni brend do kraja decenije "gde to dozvoljavaju tržišni uslovi“.
Od 2028. Opel će se u potpunosti oslanjati na vozila sa električnim baterijama na svom glavnom tržištu u Evropi. Trenutni plan podrazumeva da posle te godine više neće biti Opela sa benzinskim i dizel motorima.
Mercedes-Benz je od 2030. planirao da proizvodi samo e-automobile, a u narednoj godini nemački proizvođač planirao je da proda isti broj čistih e-automobila i plug-in hibrida kao ona vozila sa klasičnim motorom sa unutrašnjim sagorevanjem.
Ali ni Mercedes je daleko od ostvarenja tog cilja. Da je to tako, vidi se iz činjenice da je strategiju "Samo električna energija” ne tako davno lično sahranio šef Mercedesa Ola Kelenijus.
Inače, podaci o prodaji koje je objavila Evropska asocijacija proizvođača automobila (ACEA) pokazuju da je dizel imao tržišni udeo od samo 13,6 odsto prošle godine, kada su električna vozila porasla na 14,6 odsto. Do marta 2024. dizeli su pali na 12,8 odsto na tržištima Evropske unije.
Dolazi li kraj ere dizela?
Mediji su preneli da je Norveški savet za informacije o drumskom saobraćaju objavio da po prvi put u norveškoj istoriji automobilizma, flota zemlje ima više potpuno električnih automobila nego automobila koji koriste samo benzinske motore za pogon. Neki mediji su, međutim, zaboravili jednu "sitnicu”.
Na putevima u Norveškoj ima ukupno 2.872.652 putnička automobila, od kojih su 754.303 potpuno električna. To znači da su više od četvrtine (26,26 odsto) svih automobila u Norveškoj električna vozila. S druge strane, u Norveškoj je u opticaju 753.905 automobila sa benzinskim motorom i bez hibridne tehnologije.
Međutim, na putevima u Norveškoj trenutno dominiraju dizel automobili. Ima ih skoro milion, tačnije 999.715. Dizeli tako čine 34,8 odsto voznog parka, a ima više od 10.000 automobila sa plug-in hibridnim i hibridnim pogonskim agregatima koji imaju dizel motor.
Norvežani imaju dobro razvijenu mrežu stanica za punjenje, dok u isto vreme hrvatski vlasnici električnih vozila verovatno imaju kosu na glavi kada, posebno u punoj turističkoj sezoni, moraju da planiraju putovanje sa, recimo, juga Dalmacije u Zagreb. Ili obrnuto, nije bitno.
Prosečan hrvatski kupac koji danas kupuje novo vozilo ima veliki problem šta izabrati. Ako kupuje polovno vozilo, videli smo, najčešće će kupovati dizel. Ali novo? Sada se gaze dizeli iako troše manje od benzina, bezbedniji su i bolje voze, posebno kada su u pitanju skuplji modeli. Električna vozila, ako ostavimo po strani pre svega prosečnu lošu autonomiju, nisu praćena adekvatnom infrastrukturom..
Bonus video:
(Mondo.rs, I.L.)