Evropska unija nije jedinstvena po ovom pitanju.
Evropska unija je u poslednjim danima oktobra postigla konačan dogovor o zakonu koji zabranjuje prodaju novih automobila na benzin i dizel od 2035. godine. Cilj zakona je borba protiv klimatskih promena i brži prelazak na električna vozila. Pregovarači zemalja EU, Evropskog parlamenta i Evropske komisije, koja radi na izradi novih zakona, saglasili su se da proizvođači automobila moraju da ostvare nultu emisiju CO2 do 2035. godine, što će onemogućiti prodaju novih vozila na fosilna goriva u 27 zemalja.
“Ovaj sporazum je dobra vest za vozače automobila. Novi automobili sa nultom emisijom će pojeftiniti, što će ih učiniti pristupačnijim i dostupnijim svima - rekao je glavni pregovarač parlamenta Jan Huitema.
Kako regulatori povećavaju pritisak na proizvođače automobila da smanje emisiju gasova, mnogi su najavili ulaganja u elektrifikaciju. Šef Folksvagena Tomas Šefer rekao je da će od 2033. brend proizvoditi samo električne automobile u Evropi. Kako prenosi Rojters, zakon je naišao na znatan otpor kada je predložen u julu 2021. godine, pri čemu je Evropsko udruženje proizvođača automobila ACEA upozorilo na zabranu određenih tehnologija i predložilo da motori sa unutrašnjim sagorevanjem i vozila na vodonik budu važan zupčanik u tranziciji ka niskim emisijama gasova.
Evropa jeste postigla dogovor, ali se čini da nije jedinstvena u tom pogledu. Nakon što je šef BMV-a napao EU da će novi zakon legalno oduzimati automobile ljudima, sada je stigla i reakcija evropskog komesara za unutrašnja tržišta Terija Bretona. Breton je u intervjuu za Politico naglasio da podržava ambiciozne ciljeve, ali upozorava da će ih autoindustrija teško ispuniti. On je naveo da bi EU mogla da uspori plan za postepeno ukidanje motora sa unutrašnjim sagorevanjem.
“U potpunosti se slažem sa ambicijom prelaska na električna vozila, ali morate biti realni. U ovom procesu biće uništeno oko 600.000 radnih mesta, a za proizvodnju svih tih električnih automobila do 2030. biće nam potrebno 15 puta više litijuma, četiri puta više kobalta i grafita i tri puta više nikla. Dakle, imaćemo ogromnu potrošnju sirovina i to ćemo dobro proučiti. Ostatak sveta će nastaviti da koristi motore sa unutrašnjim sagorevanjem 'nekoliko decenija', zbog čega predlažem našim proizvođačima automobila da nastave da rade na motorima sa unutrašnjim sagorevanjem. Posebno se zalažem za podsticanje kompanija iz EU da nastave sa proizvodnjom motora sa unutrašnjim sagorevanjem. Naravno, samo one kompanije koje to žele”, zaključio je Breton.
Evropski komesar je rekao da će njegov tim razviti set kriterijuma za procenu rasta tržišta električnih vozila, verovatno sa namerom da ga koristi u debati tokom pregleda evropskih planova 2026. godine. Gore pomenuta revizija je pomerena na 2026. pod pritiskom velikih zemalja proizvođača automobila. Francuska je pozvala da se razmotri „zeleno svetlo“ za plug-in hibride nakon 2035. godine, dok Nemačka podržava motore sa unutrašnjim sagorevanjem koji rade na sintetička e-goriva.
Dakle, prema rečima komesara Evropske unije, nedavno dogovoreni zakon koji je ključni deo plana EU za smanjenje emisija za 55 odsto do 2030. godine – mogao bi ponovo da bude “na stolu“ 2026. godine.
(MONDO)
