"Ljudi će raditi do smrti": Stručnjaci o pomeranju starosne granice za penziju, u Evropi podignuta na 68 godina

Od 1. janura 2025. godine važe novi uslovi za odlazak u penziju.

MONDO/Uroš Arsić

Svake godine se priča o novim pravilima za odlazak u penziju, a od 1. januara 2025. ženski uslovi pomeraju se za dodatna dva meseca - tada će žene moći u starosnu penziju sa napunjenih 63 godine i 10 meseci života i najmanje 15 godina staža. Za muškarce ostaje kao do sada, 65 godina života i 15 godina staža.

Navikli smo na to "pomicanje" granica kod žena, koje će se izjednačiti sa muškarcima tek 2032. godine. Ali, šta ako nikada niste radili, ili niste skupili tih 15 godina staža? Može li se ostvariti pravo na penziju i bez radnog iskustva? Upravo o tome, u jutarnjem programu, razgovarali su Nadežda Satarić, predsednica udruženja "Amity", i advokat Nemanja Milošević.

Nadežde Satarić govorila je o pomeranju granice za odlazak u penziju i situaciji u evropskim zemljama.

"To će ići do 65 godina. Ono što mene brine, to je da naši gledaju šta se događa u Evropi, posebno u zapadnoj Evropi. Tamo je već podignut na 67 godina za žene i muškarce, negde čak ide i na 68, a idu i razmišljanja do 70 godina. Ali ono što mi stalno ovde govorimo "dobro, to važi za njih, gde su uslovi života kvalitetniji, gde je očekivani životni vek duži nego kod nas", mi inače sada posle pandemije, sedam godina živimo kraće nego u zapadnim zemljama. Prema tome, nemojte to da vam pada na pamet jer onda će praktično značiti da ljudi rade do smrti", navodi ona.

Kurir - MONDO 

Potom se dotakla mlađe radne snage i starijih koji rade duže.

"Kod nas je sve manje radnosposobnih ljudi, oni koji su u životnom dobu kada trebaju da stvaraju dohodak za sebe i za svoje porodice, za one koji su već u penziji... A da li to znači da zapravo te naše starije sugrađane na neki način iskorišćavamo da što duže rade jer mi nemamo tu mlađu radnu snagu? Upravo tako, nemamo mlađu radnu snagu i nema ko da stvori taj dohodak. A povećava se kontingent starijih ljudi, odnosno penzionera... a to onda podrazumeva da će duže i primati tu penziju".

Satarić se zatim osvrnula i na ljude bez minimalno 15 godina staža.

"Mi imamo i ljude koji nisu ostvarili tih minimalnih 15 godina za penziju i neki od njih, neki žive u siromaštvu, a nemaju nikakvih primanja, nisu uspeli da se uključe u program novčane socijalne pomoći koji država ima i moramo da razmišljamo kao društvo i kao država i o njima. Posebno onima koji nemaju niti srodnike na koje se mogu osloniti, koji nisu više sposobni da mogu da rade, da nešto zarade, a nemaju neke nekretnine od kojih mogu živeti", ističe ona.

Nemanje Miloševića govorio je o tome ko ima pravo na penziju bez radnog staža.

"Svako lice koje nema radni staž može samostalno uplaćivati doprinose po godini radnog staža. Minimalno 15 godina. Ukoliko ostvari takav uslov, ona može računati na penziju", rekao je Milošević i potom se dotakao visine takve penzije:

Kurir 

"Imamo okvire. Mi znamo kolika je minimalna penzija u Republici Srbiji. Ona je sada trenutno oko 24.000 dinara. Nešto je manja poljoprivredna penzija. Čini mi se oko 19.000, ako ne grešim. Tako da to prati upravo te okvire".

Satarić je istakla kako je to živeti sa malom penzijom.

"Onaj ko živi u seoskoj sredini i još uvek je sposoban da nešto radi, da drži makar jedno prase ili svinju, neku kokošku ili da malo baštice posadi... nešto i ima. Ima 19.000 dinara penziju. Ne može da kupi i da priušti sebi kvalitetnu ishranu, ne može da kupi i da priušti sebi kvalitetno lečenje za one koje je potrebno, ali preživljava. Ja bih stvarno volela da dam tih 24.000 nekome ko donosi odluke i da on pokaže kako to može da rasporedi u praksi", istakla je ona.

Potom se dotakla ljudi koji imaju uplaćene doprinose, ali oni nisu dovoljni.

"Mi imamo oko 115.000 njih koji su van PIO sistema, a imaju 65 i više godina. Neki su uplatili 7 do 8 godina, neko 10, neko možda i 13 i nisu uspeli da dođu do tih 15 godina. Tim ljudima nikada ništa nije obeštećeno. Država na prvom mestu mora da misli o tim ljudima i u obavezi je da ih vrati. Da li jednokratno, da li za one koji žive u siromaštvu. U svetu se koristi taj institut u oko sto zemalja na svetu. Kod nas one nisu uvedene, a razmišlja se o njima od 2003. godine. Sada, kada se priča da smo se stabilizovali, mislim da je definitivno došao trenutak kada treba da se obeštete ti ljudi", rekla je Satarić.

BONUS VIDEO:

This browser does not support the video element.

Da li penzioneri mogu dostojanstveno živeti sa svojim penzijama?  Kurir televizija

(Kurir/Mondo/Aleksandra Virijević)