Kada jedan od bračnih partnera preminu, pravo na nasledstvo postaje ključno pitanje za preživele članove porodice. Zakon o nasleđivanju reguliše položaj bračnog druga, ali situacija nije uvek jednostavna. Prava na nasleđe mogu da zavise od različitih faktora, uključujući postojanje potomstva, visinu imovine i trajanje bračne zajednice.
Položaj bračnog druga u prvom naslednom redu
U prvom naslednom redu, bračni drug ima pravo da nasledi zajedno sa potomcima preminulog partnera. Međutim, ovo važi samo ako su potomci zajednički. U tom slučaju, nasledstvo se deli ravnomerno, a bračni partner ima pravo na isti udeo kao i deca.
Kada bračni drug gubi pravo na nasledstvo u prvom redu?
Međutim, ako su potomci preminulog partnera deca iz prethodnog braka, bračni partner se suočava sa smanjenjem svog naslednog dela.
"U tom slučaju, bračni partner, iako formalno ostaje u prvom naslednom redu, zapravo gubi pravo na jednak udeo sa decom, jer zakon predviđa mogućnost da nasleđuje manji deo. Ovo je posebno izraženo kada imovina preminulog partnera nadmašuje onu koju bi bračni partner dobio po zakonu, a deca iz prvog braka mogu naslediti i do dva puta više", napominju iz jedne advokatske kancelarije.
Položaj bračnog druga u slučaju da nema potomstva
Kako nam objašnjavaju, u slučaju kada preminuli partner nema potomstva, prava bračnog druga postaju još složenija. On više ne nasleđuje u prvom, već u drugom naslednom redu, zajedno sa roditeljima preminulog partnera.
"U ovoj situaciji, bračni partner nasleđuje polovinu imovine, dok ostatak pripada roditeljima preminulog, ili njihovim potomcima. Ako roditelji nemaju živih potomaka, preživeli bračni partner može naslediti celokupnu imovinu", objašnjavaju advokati.
Specifična prava bračnog druga
"Zakon predviđa i specifična prava za bračnog partnera. Ako se bračni partner nalazi u drugom naslednom redu i ne poseduje dovoljno sredstava za život, ima pravo da zahteva doživotno uživanje na imovini koju su nasledili ostali naslednici. Ovaj zahtev mora biti podnet u roku od jedne godine od smrti partnera. Ukoliko imovina preminulog nije dovoljna za pokriće osnovnih životnih potreba, bračni partner može tražiti i celokupnu imovinu u svojinu", ističu advokati.
Mogućnosti smanjenja naslednog dela
S druge strane, zakon daje mogućnost da se nasledni deo bračnog partnera smanji. Ako imovina koju je preminuli partner nasleđivao predstavlja više od polovine njegove posebne imovine, ostali naslednici mogu zahtevati smanjenje naslednog dela bračnog partnera, sve do četvrtine zaostavštine. Ovo pravo postoji ako bračna zajednica nije bila dugotrajna.
Izgubljena prava bračnog druga
Iako bračni partner ima brojna prava na nasledstvo, postoje situacije u kojima se pravo na nasleđe gubi. Na primer, ako je preminuli partner podneo tužbu za razvod braka pre smrti, a sud utvrdi da je tužba bila osnovana, bračni partner gubi pravo na nasledstvo. Takođe, ako je brak poništen nakon smrti, ili ako je brak trajno prestao zbog krivice bračnog partnera, on gubi pravo na nasleđivanje.
"Zakon o nasleđivanju precizno definiše prava bračnog partnera, ali u praksi se često pojavljuju složene situacije koje zahtevaju sudsku intervenciju. Osim što bračni partner nasleđuje zajedno sa decom, u određenim okolnostima može biti i oštećen u podeli imovine. S obzirom na sve moguće scenarije, preporučujemo da se bračni partneri konsultuju sa advokatom kako bi na vreme regulisali svoja prava, posebno u slučaju nejasnih okolnosti oko imovine ili postojanja drugih naslednika", zaključuju iz advokatske kancelarije.
BONUS VIDEO:
(Kurir/Mondo/Aleksandra Virijević)