Zabeležen minus u Kreditnom birou može značajno otežati pristup kreditima, jer banke koriste ovaj izveštaj kao ključni indikator finansijske pouzdanosti klijenata. Negativna istorija može smanjiti šanse za naredno odobrenje kredita, jer se posmatra kao "signal rizika".
Iako nije nemoguće dobiti kredit sa negativnim izveštajem, kamatne stope će biti više, a uslovi rigorozniji.
"Da li je moguće da mi odbiju zahtev za kredit u banci, jer je zabeležen minus od šest dinara", upitala je jedna korisnica društvenih mreža, a tragom tog pitanja mi smo istraživali kako pravila i zakoni gledaju na klijente koji se "zacrvene" u Kreditnom birou i koji su uslovi za dalje zaduživanje ove vrste.
Dug koji je Snežana pomenula u objavi na mrežama zastareva posle tri godine. Prema njenoj tvrdnji, nikad nije dizala kredit, bila u minusu ili imala neko drugo zaduženje, a kako je sada u procesu kupovine nekretnine, zanimalo ju je kako da reši ovaj problem?
Kreditni biro Udruženja banaka Srbije predstavlja centralnu bazu podataka u kojoj se beleže finansijske obaveze građana prema bankama. Ovaj biro prikuplja informacije o svim oblicima zaduživanja, kao što su krediti, limiti na kreditnim karticama, pozajmice sa tekućih računa i garantovanja. Na osnovu tih podataka, formira se detaljna evidencija koja pokazuje ne samo iznos i vrstu zaduženja, već i načine izmirivanja tih obaveza, tj. da li su dugovanja plaćena na vreme ili kasne.
"Izveštaj Kreditnog biroa je izveštaj sačinjen u okviru udruženja banaka koji beleži sve vaše poslove koje ste imali sa bankom. Kreditna istorija utiče na konačnu odluku banke. Bilo koje evidentirano kašnjenje predstavlja automatski negativnu odluku," izjavila je za MONDO Snežana Vukmirović, direktorka kreditnog savetnika City Expert.
Tim povodom obratili smo se Narodnoj banci Srbije odakle su nam objasnili kako se definiše kašnjenje u izmirivanju obaveza, tzv. docnja.
"Aktima koje su doneli osnivači Kreditnog biroa, neurednost odnosno docnja u izmirivanju obaveza građana predstavlja dospelu neizmirenu obavezu od 60 i više dana", rekli su u odgovoru za naš portal.
Na primer, kašnjenje po kreditu nastaje kada fizičko lice ne izmiri dospelu ratu u roku od 60 dana, računajući od dana dospeća rate ili kada nedozvoljeno prekoračenje po tekućem računu ne izmiri u pomenutom roku, računajući od dana nastanka nedozvoljenog prekoračenja.
Može li neko biti odbijen za kredit zbog duga od šest dinara? Iz Kreditnog biroa nam kažu - teško.
"Nije prvi put da čujemo nešto slično, ali ljudi često mešaju šta je nadležnost odnosno odluka Kreditnog biroa, šta banke. Što se tiče primera koji ste naveli, ne znam sve detalje, ali u ranijim sličnim slučajevima obično bi se ispostavljalo da osim tog malog duga postoji još nešto, neko jemstvo ili sl.", objasnili su za MONDO.
U daljem obrazloženju čuli smo da ovaj Izveštaj prestavlja "stanje obaveza klijenta i urednosti/neurednosti u izmirivanju istih prema banci ili drugoj članici KB".
"Kreditni biro ne donosi niti sugeriše odluku o dobijanju kredita ili druge bankarske usluge, već to čini isključivo banka kod koje je podnet zahtev za kredit, a saglasno svojoj poslovnoj politici", dodali su u izjavi za naš portal.
Ko donosi krajnju odluku?
Iako smo se obratili na mejlove nekoliko banaka u Beogradu, sa pitanjem čija je krajnja odluka da li će klijentu biti odobren kredit, zvaničan odgovor nije stigao. Ipak, prilikom poziva kol centra jedne od njih, objašnjeno je da Kreditni biro služi da se vidi da li klijent redovno izmiruje svoje obaveze.
Kada smo rekli da smo u jednoj banci odbijeni, dok je druga dala zeleno svetlo za kredit, nezvanično nam je rečeno da o sudbini klijenata zapravo odlučuju same banke. Upravo zato građani prijavljuju "dvostruke aršine", a zapravo se radi o uobičajenoj praksi.
"U izveštajima Kreditnog biroa za fizička lica prikazuju se pozitivni i negativni podaci o aktivnim uslugama, kao i o uslugama koje su otplaćene ili ugašene u prethodne tri godine", objašnjeno nam je iz NBS.
Banke, lizing kompanije i drugi pružaoci usluga preuzimaju izveštaj za podnosioca zahteva za kredit, lizing ili drugu uslugu. Na osnovu izveštaja dobijenog od Kreditnog biroa, kao i drugih podataka i dokumenata, pružalac usluge procenjuje kreditnu i platežnu sposobnost fizičkog lica.
Svako fizičko lice svoj Lični izveštaj Kreditnog biroa može dobiti u prostorijama Kreditnog biroa ili podnošenjem zahteva u bilo kojoj poslovnoj banci u Srbiji, izveštaj se isporučuje na e-mail ili poštom, a prvi izveštaj u godini je besplatan.
Šta se tačno nalazi u izveštaju Kreditnog biroa?
Kada je u pitanju izveštaj za fizička lica, od podataka u izveštaju navedene su sledeće stavke:
– u koliko banaka klijent ima tekući račun (ne navodi se u kojoj banci ili bankama ima račun)
– koja sve zaduženja klijent ima (dozvoljeni minus, kreditna kartica, kredit, lizing..)
– kada je kredit odobren
– početak otplate kredita i rok za kraj otplate kredita
– koliko iznosi mesečna rata po svakom zaduženju
– ostatak duga u tom trenutku
– koliko iznosi ukupno zaduženje klijenta
– da li je i kada poslednji put klijent bio u docnji sa otplatom nekog zaduženja
– datumi kada su za klijenta rađeni izveštaji Kreditnog biroa
(Mondo.rs)