Auto-mehaničari, bravari, pomoćni šivači i drugi zanatski profili spadaju u najtraženije poslove na birou rada. Iako se plate kreću preko 1.000 evra, uz mogućnost ostvarivanja bonusa, što mesečnu zaradu još više uvećava, Srbiji nedostaje zanatlija, pokazuju podaci Nacionalne službe za zapošljavanje.
Oglas "auto-servis s traži motivisanog mehaničara za rad u servisu u Beogradu, plata od 100 do 130.000 dinara za 20 radnih dana, vikendi slobodni", glasi oglas koji je privukao veliku pažnju na mrežama, jer se, navodno, malo zainteresovanih javilo.
Međutim, i pored ovakvih plata, majstora za automobile gotovo da nema jer đaci izbegavaju da odaberu zanate kao buduće zanimanje.
Zbog čega u Srbiji postoji ozbiljan nedostatak kvalifikovanih kadrova i pored odličnih uslova i plata, pitali smo Aleksandru Đurišić menadžerku udruženja Automehaničara Srbije, koja je za MONDO govorila o tome kako deficit zanatlija zapravo podiže cenu rada i šta mlade odvlači od odabira zanatskog posla kao budućeg zanimanja.
"Sa razvojem autoindustrije danas to nije samo zanat, jer su pored ruku i alata potrebna ozbiljna ulaganja u dijagnostičku opremu, specijalne alate, ali i znanja iz oblasti elektrike, elektronike, dijagnostike, programiranja, kodiranja. Bez obzira što se naš posao bukvalno svakodnevno menja i usložnjava, školski sistem u Srbiji ne uspeva da odgovori na brze promene u autoindustriji. Nažalost, većina škola nema adekvatne uslove u svojim školskim radionicama, a u trogodišnjim školama, gde se obrazuju naše buduće kolege, često su đaci koji su tu jer nisu mogli da se upišu u škole koje su želeli. To najbolje vidimo po primerima iz prakse. Od desetorice đaka koji iz škole dođu u naše servise na praksu, u najboljem slučaju jedan ili dvojica nastavljaju da se bave servisiranjem vozila", rekla je Aleksandra za naš portal.
Ne postoji podatak koliko radnika u auto-servisima zvanično nedostaje, ali nezvanične procene govore se ta cifra kreće između 5.000 do 10.000, kao i da su majstori svih profila deficitarni.
Vodoinstalater za 5-6 minuta uzeo 7.000 dinara
To je videla i jedna Mirjana, koja je početkom prošle godine platila "7.000 dinara vodoinstalateru jer je zamenio WC šolju koja je puštala vodu".
"Došao je i za nepunih pet-šest minuta uzeo mi 7.000 dinara. Šolja zaista ne curi, ali sam iznenađena cenom koju mi je naplatio. Komšija mi kaže da me je majstor ‘prešao’ jer je navodno zamena gume na ve-ce šolji oko 2.000 dinara, što znači da je on u ostalih 5.000 ubrojao ruke odnosno svoj rad i dolazak na teren. Bezobrazluk, da mi je rekao da će toliko koštati, stavila bih novu šolju", navela je ona u objavi na mrežama.
Kako su joj tada objasnili, raniji izlazak na teren koštao je oko 2.000 dinara, dok je sada to poskupelo u proseku za 1.000 dinara, a skuplje gorivo je jedan od razloga. Nedostatak dobrih majstora je drugi razlog za skok cena usluga.
Istražujući cene na internetu našli smo jedan cenovnik po kom, recimo, cena odgušenja sudopere košta 4.000 dinara, montaža umivaonika, baterije i slično je mahom oko 2.000 dinara, bojlera oko 5.000, zamena grejača 2.000, a popravka slavine 2.000.
"Svakako, niko vas ne tera da prihvatite majstora ako vam njegov cenovnik ne odgovara, popravite ili sami ili potražite jeftinijeg", glasio je jedan od komentara.
Najbolji uslovi u regionu
Što se tiče zemalja u regionu koje nude najbolje uslove za automehaničare, tu prednjači Slovenija.
U jednom od oglasa za posao automehaničara u Sloveniji u opisu posla se navodi popravka i servisiranje teretnih i kombi vozila. Jedan od uslova je da vozač ima tri godine radnog iskustva i vozačku dozvolu B kategorije. Mesečna zarada je od 1.500 do 2.000 evra.
Pre dve godine internet je zapalila objava u kojoj jedan Aleksandar traži radnike za servis u Koruškoj, ali bez uspeha iako je nudio platu od 3.000 evra i radnu nedelju koja traje samo četiri dana.
"Nudim da rade četiri dana nedeljno, odnosno 30 sati, a dajem istu platu i isplaćujem 1.000 evra kroz kolektivni ugovor, ali se niko ne javlja. Pitam se kako više da motivišem radnike", rekao je tada ovaj Austrijanac.
Motivacija nedostaje i našim srednjoškolcima, pri odabiru škole koju će upisati nakon svršenog osnovnog obrazovanja. A, kako ih motivisati da se okrenu zanatima, pitanje je od milion dolara, složni su stručnjaci.
"Trudimo da motivišemo decu na razne načine. U okviru profesionalne orijentacije vrata naših servisa širom Srbije otvorena su za đake, a takođe posećujemo osnovne škole i kroz razgovor sa decom pokušavamo da vratimo veru u zanat. Verujemo da će se trend dobrih zarada u našoj branši samo nastaviti, a uz dobre zarade, ne postoji ništa lepše u poslu, nego kada zavisite samo od sebe i svojih znanja i sposobnosti", objasnila nam je Aleksandra iz Udruženja.
Podaci Službe za zapošljavanje
Na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje najviše su zastupljene osobe bez stečenog osnovnog obrazovanja i vaspitanja i sa niskim nivoom kvalifikacija: frizerski manipulant, pomoćni konfekcionar, pomoćnik bravara, šivač tekstila i drugi.
Poslodavci najčešće iskazuju potrebu za kandidatima koji imaju konkretno radno iskustvo, izraženu motivaciju i koji mogu odmah da budu uključeni u proces rada, ali su takođe spremni da angažuju i kandidate koji iskazuju zainteresovanost da uče i da se usavršavaju, ukoliko im to poslovni procesi dozvoljavaju.
Kada su u pitanju profili nižeg i srednjeg nivoa obrazovanja, najlakše dolaze do posla tesari, čistači prostorija (hotela, kancelarija, toaleta), manuelni radnici za niskogradnju, operateri na linijama za automatsku proizvodnju, kao i armirači.
Takođe, među onima koji najlakše dolaze do posla su i kuvari, zidari, magacioneri, zavarivači-bravari, prodavci u maloprodaji, poljoprivredni radnici za mešovite kulture, pomoćnici armirača, berači/sakupljači voća / povrća / šumskih plodova / lekovitog bilja.
Među profilima koji su traženi su betonirac, građevinski tehničar, operater gumar kalandrista, programer, rudarski tehničar, medicinska sestra.