"Ranije je bilo bolje" rečenica je koju će izgovoriti gotovo svaka osoba u poznijim godinama, bez obzira na vreme u kojem je živela i na šta se tačno odnosi njeno "ranije".
Iz perspektive sedamdesetogodišnjaka to je sasvim razumljivo - nekada je imao 50, 40, 30 ili 20 godina. Prošlost često posmatramo kroz ružičaste naočare jer smo tada bili mlađi, snažniji i lepši.
Ipak, kada govorimo o životu prethodnih generacija, posebno kroz iskustva roditelja, deda i baka, pojedine stvari zaista su bile drugačije, a možda i bolje. Još žive ljudi koji se dobro sećaju svakodnevice u Jugoslaviji, ne samo zbog nostalgije već zato što su takav život iskusili.
Za neke je to bilo najlepše razdoblje života, dok drugi pamte teške godine, nestašice i borbu za osnovne potrepštine. Istina je, kao i obično, negde između. Izbor robe bio je skroman, plate nisu bile visoke, a nestašice hrane nisu predstavljale retkost. Na nove cipele ponekad se dugo čekalo.
Ljudi su, međutim, razvili navike koje su im pomagale da racionalnije troše i lakše prebrode teška vremena. Četiri lekcije iz tog perioda mogu biti korisne i danas.
1. Popravite pre nego što bacite
Pokvareni rajsferšlus, bojler ili kućni aparat često mogu da se poprave. Danas je mnogima jednostavnije da pokvarenu stvar bace i kupe novu, ali kada u domaćinstvu više uređaja počne da se kvari, troškovi zamene mogu postati ogromni.
Nekada se odeća, obuća i kućni aparati nisu bacali pre nego što bi neko pokušao da ih popravi. Prišivanje dugmeta, krpljenje rupe, lepljenje đona ili popravka uređaja produžavaju trajanje stvari, štede novac i razvijaju odgovorniji odnos prema potrošnji.
2. Sačuvajte hranu za zimu
Pripremanje zimnice bilo je uobičajeno u gotovo svakom domaćinstvu. Pravili su se džemovi, sokovi, kiseli kupus, paprike, krastavci i druga ukiseljena hrana.
Takva priprema zahtevala je vreme, ali su porodice tokom zime uvek imale priloge uz obrok, džem za palačinke ili sokove pripremljene od sezonskog voća.
Danas nije potrebno pripremati ogromne količine zimnice jer je većina namirnica dostupna tokom cele godine. Ipak, zamrzavanje sezonskog voća i povrća i dalje može biti korisno.
Tokom leta su ove namirnice jeftinije, dok se zimi od zamrznutog voća mogu pripremati kompoti, knedle i pite ili se može jesti bobičasto voće bez značajnijeg gubitka ukusa.
3. Redovno odvajajte novac
Gotovo svako domaćinstvo imalo je štedni račun. Iako štednja nije uvek donosila veliku zaradu, ljudima je pomagala da razviju naviku odvajanja novca i stvaranja finansijske sigurnosti.
Danas postoje različiti načini štednje, od klasičnih bankovnih računa do mobilnih aplikacija, ali osnovni princip ostaje isti – potrebno je odvojiti deo svake plate i postepeno stvarati finansijsku rezervu.
4. Naučite praktične veštine
Mnoge žene znale su da šiju, dok se u školama učilo domaćinstvo. Odeća se često pravila ili prepravljala kod kuće, a bili su popularni vezeni i pleteni ukrasi. Mnogi muškarci sami su pravili ili popravljali nameštaj.
Takve veštine nisu samo štedele novac već su razvijale kreativnost, samostalnost i osećaj da se mnogo toga može napraviti sopstvenim rukama.
BONUS VIDEO:
(Jutarnji List/Mondo)