- Iako supruga nije navedena u testamentu, zakon joj i dalje garantuje pravo na nužni deo zaostavštine.
- Bračni drug spada u nužne naslednike i po pravilu mu pripada polovina zakonskog dela, dok se nužni deo obračunava na osnovu neto vrednosti imovine i dugova.
O tome šta će biti sa stanom, novcem i ostalom imovinom mnogi počnu da razmišljaju tek kada izgube člana porodice. Ipak, planiranje raspodele imovine ne mora čekati najgori scenario, niti je testament jedini način da se to pitanje reši.
Još jedno od pitanja koje se može nametnuti u tim trenucima je šta udovica nasleđuje ako joj muž u testamentu ne ostavi ništa.
Čak i kada preminuli ostavi testament u kom supruga uopšte nije navedena, zakon udovici i dalje garantuje zaštitu kroz pravo na takozvani nužni deo imovine. Nužni deo je zakonski rezervisan udeo imovine kojim ostavilac ne može slobodno raspolagati niti ga oduzeti testamentom.
Zakonom se prilikom određivanja nužnog dela jasno pravi razlika između naslednika koji pripadaju prvom naslednom redu i ostalih naslednika.
Prvim pomenutim nužnim naslednicima, odnosno ostaviočevim potomcima, usvojenicima i njihovim potomcima i bračnom drugu pripada polovina zakonskog dela, dok ostalima pripada trećina istog, a način izračunavanja nužnog dela zakon izričito propisuje.
Ko su nužni naslednici?
Nužni naslednici, kao posebna kategorija zakonskih naslednika, predstavljaju lica kojima zbog bliskog srodstva sa ostaviocem po samoj sili zakona pripada određeni deo zaostavštine – tzv. nužni deo.
Zakonom o nasleđivanju propisano je da su nužni naslednici ostaviočevi: potomci, usvojenici i njhovi potomci, bračni drug, roditelji, usvojilac, braća i sestre, dedovi i babe, i ostali preci.
Dok bračni drug i potomci ostvaruju pravo na nužni deo samim tim što su pozvani na nasleđe, ostali naslednici (roditelji, braća, sestre, dedovi, babe) imaju pravo na nužni deo isključivo ako su trajno nesposobni za rad i nemaju nužnih sredstava za život.
Koliki je nužni deo?
Visina nužnog dela zavisi od zakonskog udela koji bi nasledniku pripao po zakonu. Da bi se taj udeo tačno izračunao, najpre se utvrđuje neto vrednost celokupne zaostavštine:
Šta ulazi u obračun: Celokupna ostaviočeva imovina, imovina zaveštana testamentom, svi pokloni dati zakonskim naslednicima i svi pokloni dati drugim licima u poslednjih godinu dana života.
Šta se oduzima: Dugovi preminulog, kao i troškovi popisa i procene imovine.
Pravo na nužni deo ima samo onaj ko je po zakonu pozvan na nasleđivanje, a njegov zakonski deo predstavlja osnovicu za konačan proračun.
Kod procene visine nužnog dela takođe razlikujemo dve kategorije naslednika:
- Naslednici čiji nužni deo iznosi polovinu zakonskog dela: ostaviočevi potomci, rođeni ili usvojeni, kao i njihovi potomci, i ostaviočev bračni drug
- Naslednici čiji nužni deo iznosi trećinu zakonskog dela: svi ostali nužni naslednici
BONUS VIDEO:
(MONDO)