- Anketa Evropske centralne banke o novom dizajnu evro novčanica ulazi u završnicu, a javnost je podeljena između predloga sa znamenitim Evropljanima i motiva ptica.
- Konačan izgled novih novčanica biće poznat do kraja godine, a cilj je da serija bude bezbednija i teža za falsifikovanje.
- ECB još prima glasove građana, a anketa je otvorena do ovog ponedeljka.
Anketa Evropske centralne banke o novom dizajnu novčanica evra ulazi u završnicu, dok rešenja žirija već izazivaju podeljene reakcije javnosti. Dok jedni negoduju zbog izbora istorijskih ličnosti, drugi smatraju da su ponuđeni motivi ptica potpuno nepoznati prosečnom građaninu.
Kada su kreirane prve novčanice evra, ideja je bila da se na njima prikažu arhitektonski stilovi od antike do danas. Međutim, nijedna od zgrada sa sadašnjih novčanica u stvarnosti ne postoji. Razlog za to bio je čisto praktičan, u Evropi ima previše poznatih građevina, pa bi izbor jedne u odnosu na drugu izazvao nezadovoljstvo među članicama koje veruju da baš njihova arhitektura najbolje predstavlja dati stil.
Jedan od novih predloga sada ide u potpuno drugom pravcu i predviđa prikazivanje znamenitih Evropljana. Prema tom konceptu, na novčanici od pet evra našla bi se operska pevačica Marija Kalas, na deset evra kompozitor Ludvig van Betoven, dok bi novčanicu od 20 evra krasila fizičarka Marija Kiri.
Pisac Migel de Servantes bio bi na novčanici od 50 evra, renesansni umetnik Leonardo da Vinči na 100 evra, dok je za najveću novčanicu od 200 evra predviđena književnica i mirovna aktivistkinja Berta fon Zutner.
Tu se, međutim, otvara dilema kako je i zašto izabrano baš ovih šest ličnosti. Razumljivo je da svako od njih zaslužuje poštovanje, ali javnost se opravdano pita zašto je izabran Betoven umesto Mocarta, Servantes pre Getea ili Balzaka, gde su u celoj priči Kopernik i Galileo, ili da li je Marija Kalasista zaista važnija za Grčku od Aristotela.
Druga ponuđena serija motiva fokusira se na ptice, ali ni tu ne manjka kritika. Na novčanici od pet evra nalazi se puzavica, na deset evra vodomar, a na 20 evra pčelarica. Jedina ptica koju bi šira javnost bez problema prepoznala jeste bela roda na novčanici od 50 evra, dok se na najvećim od 100 i 200 evra nalaze avoceta i atlantski blun, vrste poznate uglavnom samo strastvenim ljubiteljima prirode.
Problem nije samo u tome što su ove ptice nepoznate sve urbanijem stanovništvu Evropske unije, već i u tome što većina njih uopšte nije tipično evropska. Da se išlo tim kriterijumom, na novčanicama bi morali da se nađu beloglavi sup ili tetreb.
Na poleđini serije sa pticama ponovo se vraćaju građevine, ali ovog puta reč je o institucijama poput Evropskog parlamenta, Komisije, Evropske centralne banke i Suda pravde, javlja Index.
Kod drugih motiva na poleđini data je još veća umetnička sloboda, pa su tu prikazani ulični izvođači, horsko pevanje, škole, biblioteke, muzeji i javni trgovi, sa estetikom koja varira od fotorealizma do skica koje podsećaju na đačke radove.
Ovo je tek izbor žirija od 21 člana, a proces donošenja odluke još uvek traje. Evropska centralna banka želi da čuje i glas samih građana, a anketa je otvorena još samo do ovog ponedeljka.
Konačan dizajn novih novčanica biće poznat do kraja godine, pri čemu je glavni cilj da nova serija bude još bezbednija i teža za falsifikovanje od postojeće.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO: