Da li 50 evra mesečno zaista pravi razliku ako smo spremni da štedimo, koji je najbolji način da uložimo 1.000 evra i zbog čega ove odluke ne donosimo na vreme? Odgovor na ova, ali i mnoga druga pitanja dao je u MONDO podkastu "Keš ekspert" Vladimir Pajović, stručnjak za upravljanje finansijama i rizicima u okviru finansijskih organizacija.
Pogledajte celu epizodu!
YT link
Više puta su gosti MONDO podkasta "Keš ekspert" razbijali mitove o tome da je potreban ogroman novac za ulaganje, ili još veće odricanje kako bismo uspeli da nešto uštedimo. Voditeljka Jelena Gavrilović za početak je postavila pitanje sa kojim svako može da se poistoveti - da li nam 50 evra "tamo ili ovamo" na mesečnom nivou zaista škodi? Da li taj trošak, koji se nagomila od kafe za poneti preko raznih sitnih pretplata, pravi razliku u životu?
"U pitanju je efekat snežne grudve, odnosno malih, konstantnih ulaganja ili troškova. Za kafu svakako kažu da je ne treba piti puno, ali bih možda preusmerio naše gledaoce na pretplate. Mislim da su one dosta ozbiljna zamka. Ako imate i porodicu, pa ste na raznorazne stvari pretplaćeni, pa ih zaboravite, ne koristite... Dobro je s vremena na vreme revidirati pretplate i videti šta od toga može da se uštedi. Ali suština je u tome da pazimo na šta trošimo novac i da vodimo računa."
A ukoliko uložimo 50 evra mesečno?
"I manji iznosi vam stvaraju, da kažemo, jednu finu i ozbiljnu vrednost. Da ste u poslednjih deset godina ulagali 50 evra mesečno u indeksne fondove, svetski poznate, koji ulažu u široko tržište Amerike ili Evrope, sada biste imali na računu desetak, možda i 12.000 evra. Da ste svakog meseca ulagali 200 evra, imali biste 50.000 dolara, odnosno 40.000 evra. To je pokazatelj, štednja plus investiranje jesu jedan dugotrajan proces gde vreme čini svoje i gde taj prinos koji se ostvaruje svakog meseca, svake godine, daje jedan lep efekat", objasnio je Pajović.
Ako neko želi da počne da investira, a nije bogat, možda će izdvojiti za početak oko 1.000 evra. Gde otići sa hiljadu evra "viška"?
"Indeksni fondovi, recimo bečke berze, frankfurtske, njujorške, pariske, mislim da tu nema limita. Hiljadu evra je odličan početak, uopšte nije malo, nije ni mnogo, taman. I onda ako krenete da ulazite u taj svet, kako se informišete kao u ovom podkastu, tako to dalje širite. Pa ima i u Srbiji prilika za investiranje, investirajte u dobru ideju vašeg prijatelja, prijateljice, sa vaših hiljadu evra možda neka firma može da se napravi koja će mnogo više kasnije da vredi, tako da to dalje širite, ali ako počinjete, ovo je, bih rekao, najsigurniji način da učestvujete u svetskoj raspodeli imovine."
Jelena je potom postavila pitanje koje ju je "zabolelo" - da li nas čeka kazna ako štednju i investiranje odlažemo za posle 40. rođendana?
"Vreme je u finansijama praktično ključni faktor. Ukoliko imamo dovoljno vremena, zaradićemo, odnosno ostvarićemo ciljeve koje smo postavili štednjom i investiranjem. Zbog toga ne treba da čekamo četrdesete, mada to jesu neke godine pune zrelosti i verovatno najvećih ili značajnih prihoda. Naravno da tada možemo malo više da odvajamo, ali naviku, disciplinu, principe treba da stvorimo ranije, pa će onda u četrdesetim godinama bujati."
Zašto nam je lakše da potrošimo 5. 000 dinara na neki izlazak nego da uđemo u investicije? Šta je to u nama što nas tera da prosto se slabije za to odlučujemo?
"Pa ovo je instant zadovoljstvo, naravno, potrošnja. Možda posle boli glava, ali u tom trenutku je sasvim lepo zadovoljstvo. Ko investiranja, može da bude neinformisanost, strah, percepcija da li je to preveliki rizik, da li je to kladionica, bacanje para. Mi smo deo sveta i vrlo je lako investirati bilo gde u svetu, tako da rekao bih da je to možda neinformisanost najviše. I manjak želje da se suzdržimo."
Zašto većina nas čeka neka bolja vremena ili veću platu da bi počela da upravlja svojim novcem?
"Pa zato što nam se čini da ti veći iznosi jedino imaju smisao, a treba da počnemo što pre možemo. Čim imamo neki višak koji je i manji, i pričali smo i o efektu grudve, to su sve prilike da krenemo da se bavimo našim finansijama. I to mora da bude neka zdrava, normalna progresija."
"Znači, vi na početku malo štedite, stvorite sebi neku rezervu, to je prvi korak. Sledeći korak treba da bude investiranje, stvaranje imovine. Treći korak kasnije treba da bude eventualno investiranje u neku konkretnu biznis ideju, vašu ili tuđu. Tako da na tom putu ima mnogo lepih etapa, kao neka biciklistička trka, i za svaku etapu postoji veza sa, da kažemo, određenim nivoom sredstava. Moramo da počnemo od prve, ne možemo od 21. da krenemo. Tako da možda je to razlog, opet uvek kod nas je malo i razlog i to nemanje iskustva, tako da to želimo i u ovim razgovorima da probijamo i da razbijamo", zaključio je Pajović.
BONUS VIDEO: MONDO podkast "Keš ekspert" o ulaganju u nekretnine sa Dušanom Mirkulovskim!
(MONDO)
