Prijem Kosova u Savet Evrope predstavlja opasan presedan i kršenje međunarodnog prava, saglasni su političari i analitičari. Ipak, Priština je korak bliža prijemu u ovu međunarodnu organizaciju, odlukom poslanika u PSSE
Dan posle glasanja Parlamentarne Skupštine Saveta Evrope, nakon kog je usvojena odluka o prijemu Kosova, čime je korak bliže prijemu u ovu organizaciju, nižu se reakcije - od oštrih poruka da je napravljen zabrinjavajući presedan kršenja međunarodnog prava do mišljenja da je napravljen ozbiljan korak ka normalizaciji odnosa.
Dan D ćemo imati 16. i 17. maja, kada bi trebalo da bude održan sastanak Komiteta ministara koji će doneti konačnu odluku, a između različitih izjava političara, analitičara i poznavaoca dešavanja u regionu, ostalo je jedno koje se prati s najvećom pažnjom - šta Beograd do tada može da uradi?
Parlamentarna Skupština Saveta Evrope (PSSE) usvojila je nacrt izveštaja Dore Bakojani, u kojem se preporučuje da se Prištini odobri da postane član Saveta Evrope. Sledeći korak je upućivanje preporuke za prijem Komitetu ministara spoljnih poslova, koji donosi konačnu odluku i to dvotrećinskom većinom ministara ili ambasadora koji ih predstavljaju i koji su prisutni u trenutku glasanja.
Do tada, predstoji teška diplomatska borba, tvrde analitičari, i trka u "trci gde su Srbiji vezane i ruke i noge". Glavnu ulogu u toj trci ima Radna grupa za koordinaciju aktivnosti državnih organa u vezi sa "problemom prijema" Kosova u Savet Evrope, formirana 5. aprila.
Članovi tima koordinišu aktivnostima svih državnih organa Srbije u svim aktivnostima na planu sprečavanja prijema Prištine u ovu međunarodnu organizaciju. Aktivno lobiranje pominje se kao velika šansa koju Beograd ima, jer pruža velike mogućnosti i daje malo širi manevarski prostor.
Opasan presedan
Da je već jučerašnjom odlukom načinjen "opasan presedan" vidi se po primeru zemalja - članica, koje takođe imaju nerešena teritorijalna pitanja. Ovakav zahtev nie upućen za prijem severnog Kipra, južne Osetije, Abhazije, objasnio je u ranijoj izjavi za naš portal analitičar Zoran Milivojević.
Prema Rezoluciji 1244, ali i Ustavu, Kosovo je deo suverene države Republike Srbije, a kako članica SE može postatisamo država, jasno je da ni formalno ni pravno ne ispunjava uslov za prijem.
Kao sramnu odluku ovo glasanje je ocenio i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić, koji je rekao da je prvi put u istoriji preporučeno članstvo nečega što nije država, i koje pritom ne ispunjava osnovne uslove u domenu ljudskih prava i sloboda.
"Prvi put u istoriji preporučeno je članstvo nečega što nije država, i koje pritom ne ispunjava osnovne uslove u domenu ljudskih prava i sloboda", naveo je i podsetio da Priština već 11 godina odbija da formira Zajednicu srpskih opština, što je njihova međunarodna obaveza.
Kako su glasali poslanici?
Na sajtu PSSE objavljeno je kako se glasalo u Savetu Evrope. Za prijem se izjasnilo 131 od 171 prisutnih, 29 je bilo protiv, a 11 je bilo uzdržano.
Protiv članstva Prištine u Savetu Evrope bilo je osam poslanika iz Španije i četiri poslanika iz Mađarske, dva sa Kipra, a od pet poslanika Grčke samo je jedan glas bio protiv. Protiv je glasao i jedan poslanik iz Nemačke. Takođe, protiv su glasala i dva poslanika iz Francuske i jedan iz Italije.
Protiv su bili sedmoro članova delegacije Srbije, ali i Maja Vukićević iz Crne Gore, kao i Snježana Novaković i Branislav Borenović iz Bosne i Hercegovine. Među 11 uzdržanih bio je jedan poslanik iz Crne Gore, šestoro Italijana i troje Moldavaca, kao i jedan poslanik iz Nemačke.
(Mondo.rs)
